Pesimisti vs optimisti

Kada biram između ove dve osobine jasno je da je mnogo bolje biti optimista. Ipak, najbolje je da nađemo neku sredinu, jer nije dobro živeti u fantaziji gde je sve predivno. Zato što kada dođe trenutak kada su preterani optimisti primorani da se suoče sa istinom sve će im to eksplodirati u lice. Sa druge strane život koji je grozan i očajan nije život. Niko ne treba da ima takav pogled na svet. Vaš život je dobar samo onoliko koliko vi želite. Jer ako vi volite život i uživate u njemu nije važno koja vam je životna situacija. Baš iz tog razloga treba biti pažljiv i veoma oprezan u nalaženju načina života koji vam najviše odgovara. Kada nema sredine onda je život van kontrole. Ove dve osobine - pesimizam i optimizam, su jedne od najkomplikovanijih osobina i mislim da će uvek biti trenutaka kada ćemo imati obe.

Ljudi koji misle da su bolji od drugih iz pogrešnih razloga

Takvi ljudi su jedna od najgorih vrsta ljudi koje ja znam. Pa šta ako vi imate više para ili ako ste išli u Diznilend? Kao da vas to čini boljim! Problem je u tome što se vi hvalite, ali nama nije važno da li imate mnogo para ili veliki stan jer to nije ono što određuje čoveka. Time što preuveličavate sitnice samo ispadate glupi i dosadni, a ne super i najbolji kao što vi mislite.
Zašto to ljudi rade nikad mi nije bilo jasno. Možda su tako odgajani i odkako su znali za sebe prioriteti su im bili jahte i novac. Ko zna možda oni misle da smo mi čudni zato što se ne hvalimo našim stvarima. Još jedan problem je to što oni veruju da su najbolji, tako da ljudi kojima ovo pričam ne shvataju da se to odnosi na njih. Još jedna stvar: njih ne možemo da promenimo i zato treba da ih zaobilazimo što više.

Nova godina

Nova godona se bliži i ulice su već ukrašene. Zašto se nova godina slavi mislim da nikome nije jasno. Ipak svi je slavimo. Šta uopšte znači nova godina? To nije samo 2012 godina na ovom svetu, to je značenje mnogih početaka i mnogih želja. Za nekoga Nova godina predstavlja još jednu treznu godinu ili godinu braka. Značenja ima mnogo i mislim da je ljudi slave iz različitih razloga. Postoji još jedna nejasna stvar, zašto se na Novu godinu daju pokloni? Možda su to nagrade za godine koje smo proživeli sa ljudima ili navikama. Možda ljudima treba izgovor da jedan dan bude samo o njima. Možda je to sve počelo tako što su ljudi izmislili Deda Mraza za decu, ali kako su deca rasla shvatala su razne stvari i još uvek htela poklone, pa su roditelji bili primorani da nastave tradiciju. Sve je to nekako razumljivo, ali postoji jedna stvar koja mi nikako ne ide u glavu: zašto jelke? Kako to da su jelke važan deo tradicije? Možda su jelke uvek bile tu za svaku Novu Godinu, što ne mogu sva drveća. Eh, Nova Godina, nije mi baš mnogo jasna, ali ako dobijam poklone i ostajem budna do četiri, kao da je važno!!

Pismo izvinjenja

Ja bih htela da se izvinim svim homoseksualcima zato sto je nasa zemlja ovoliko grozna. Zato sto niko ne zasluzuje da ga diraju,a pogotovo ne da ga biju i ubijaju samo zato sto je drugačiji. Hoću da se izvinim svima koji se plaše da pokažu pravog sebe ili da prosto prošetaju ulicom držeći svog voljenog za ruku. Ja se divim svima koji mogu da izađu pred 400 huligana i da znaju da se taj dan neće završiti lepo. Ja bih volela da naglasim da svi ljudi koji neće da zastanu i razmisle o tome sta će uraditi kada izađu na ulicu i krenu da viču i biju sve redom šire samo zlo i očaj. TO NIJE FER!!! Vi ste ljudi a ne vreće za udaranje, nazalost neki ljudi se ne slazu sa mnom, ali to je tako!! Volela bih da kazem da će se stvari promeniti ili da je ovo samo grozna noćna mora, ali to nije istina. Ja sam samo devojcica od 11 godina, a vi ste ljudi koji trpe netrpljivo. Volela bih da se izvinim sto svi misle da ste vi grešnici i da ste zarazni i što skoro niko neće da pogleda prave vas. Sto nikada nijedan gej ne može da prođe ulicom, a da ga neko ne ćušne ne uvredi ili slično. Ja sam mala i verujem da ne znam kako vam je i da nikada neću znati, ali vas molim da prihvatite ovo izvinjenje u ime celog sveta. NE DAJTE DA VAS SLOME, NIJE LAKO I NEĆU DA LAŽEM VEROVATNO NIKAD NEĆE BITI LAKO, ALI MORATE DA SE DRŽITE ZBOG VAS. NIKADA SE NEMOJTE KRITI I NOSITE PREVIŠE GELA ZA KOSU I VRCKAJTE I NOSITE MARAME, MA BAS ME BRIGA DRAMITE I VRIŠTITE! To ste vi i to je super, ako je vama super!:)))))))

Roditelji

Uh,roditelji. To je jedna od komplikovanijih reči koje ja znam. Od njih zavisim, njih moram da slusam i sto je najgore moram DA IH PITAM ZA DOZVOLU UVEK I ZA SVE!!!! Ja imam super roditelje i to je činjenica, ali ipak bilo bi bolje da su mi roditelji drugari koji umesto naređenja kao što su:Idi u krevet, ne smes da ides sama do Čuburskog parka, imaju samo prijateljske savete koje NE MORAM da poštujem. Ipak ja znam da su mi roditelji preko potrebni i zbog toga nažalost moram da odustanem od ideje da pobegnem od kuće i živim bezroditeljski zivot . Zbog njih znam mere i granice svega. Tu su uvek i stalno za apsulutno sve(od raznih komplimenata do kazni). Moji roditelji su dobri i veoma razumni. Ipak nekada se ne slazem sa njima i mislim da nisu upravu. Odkako imam svoju sobu mnoogo mi je lakse, jer mogu da odem i da se durim koliko hocu. Nekada volim i da se iskljucim kao da nista nije bilo. Ovaj bezroditeljski život bi bio suppeerr, ali ipak znam da je bolje za mene da ostanem sa njima i držim se pravila(kol'ko tol'ko...).

Prvi utisci petog razreda

Nažalost , peti razred je došao i ja sam nažalost morala da učestvujem u njemu. Naravno, neki nastavnici su bili dobri, neki loši, a neki prosto čudni. Međutim o detaljima kasnije. Sada ću se pozabaviti pisanjem suštine. Peti razred je svakako drugačiji i zehtevniji od ostalih, ali nikako dosadan. Odnos izmedju mene i nastavnika je veoma drugačiji i gori. Kada vidim male prvake kako povlače nastavnicu za rukav i kažu joj:' 'Izvini, ućiteljice, ja ću samo da odem po moj kaput'' uvek se rastužim. Ipak, osećaj ponosa me oblije, ali samo na sekund i onda opet dolaze problemi. Sada se više očekuje od mene, više obaveza treba obaviti što bolje. Ipak menjanje učionice svakih 45 minuta je zanimljivo i ponekad se pretvori u "Survivor" kada stampedo od 30 đaka trči da stane u red ispred jedne učionice.
Naša razredna se zove Željka Kluz. Ona je dobra, pravedna, moderna i uvek raspoložena na konverzaciju sa nama na času. Ona nam predaje OTO i zbog toga mi je drago, pošto mislim da mi crtanje nije najjača strana. Tu je i matematičarka Mira Savin. Žena je iskusna u svojim šezdesetim godinama i traži maksimalno poštovanje i tišinu, što je uredu. Zna da predaje matematiku i zna kako da podigne atnosferu. Srpkinja Nataša Radulović je SUPER. Vesela je raspoložena i svaki čas se druži sa nama najviše što može. Njena jedina briga je da nam nešto objasni i to joj uspeva. Ovo su tri nastavnice koje su ostavile najjači utisak na mene pa sam vam samo njih napisala jer, ih inače ima dvanaests. Nadam se da ću se sprijateljiti sa drugim nastavnicima i zavoleti još mnoge!

Paris HIlton

Svi znate koje Paris Hilton, ali meni nije jasno zašto! Ona je niko i ništa (osim glupe glupače) i troši naš dragoceni kiseonik! Kako ona kaže ona je glumica i pevačica, ali ona nije nista od toga, ona je samo "celebrity". Strašno me nervira to što je sa ovoliko para mogla da ide u najbolju i najkvalitetniju skolu i fakultet, ali je umesto toga rešila da od tih para organizuje TV- emisije kao što je "Paris Hilton's BBF. Isto me toliko nervira što je nekim ljudima jedina ambicija u životu da je upoznaju, mada meni se to ne racuna kao ambicija, jer to je u stvari kao kad bi neko rekao da mu je ambicija u životu da opere čarape!(Što je opet korisnije od ove glupače!). Kada sam gledala emisiju koju sam vam malo pre spominjala videla sam da su svi njeni učesnici klinke od devetnaest godina koje vrište i viču: "O my god! " svaku sekundu (osim jednog dečka koji je čudan i malo jeziv.....). Moram da priznam da mi je žao i nje i njenih obožavaoca zato što žive u iluziji! A da ne pričam koliko mi je žao kada vidim Paris! Toliko odeće koje ne zna da uklopi ili odabere, a toliko botoksa da izgleda kao da ima 30, a ne 20 i kusur (ne volim je tako da ne znam lične podatke). Samo još jedno upozorenje za kraj:
Ako mislite da Paris nije glupa, bezvredna i da ne troši dragoceni vazduh na ovoj planeti (koji nam je dosta potreban). Predlažem da se odjavite kao čitaoc zbog vaše lične bezbednosti.

Pubertet

Da se ne lazemo ja o pubertetu nista ne znam, to priznajem, ali kao i uvek imam svoje misljenje o njemu i sada cete ga cuti! Pubertet svako mora da prodje i to je normalno. Ono sto nije normalno je to kako se deca ponasaju u pubertetu! Deca pomisle da su odrasla i da imaju prava na nesto sto ustvari nemaju i zbog toga se uvek napravi zbrka i svadja kada si u pubertetu (ovo su reci moje mudre majke). Pubertet je doba kada deca rastu i sazrevaju ne samo fizicki nego i psihicki. To je doba kada dete pocinje da se pita ko je ono u stvari (i takva dramaticna pitanja). Tada ono shvata sta hoce da radi sa zivotom i sta su njena/nejogova prava interesovanja. Nije lako biti u pubertetu niti je lako suociti se sa svojim detetom dok je u pubertetu, u to verujem, ali to ne moze da se zaobidje! Kada si u pobertetu vazno je da budes svestan da je to samo faza i da to sto mislis nije tacno (sto je skoro nemoguce). Ipak pubertet moze biti nesto lepo, tada postajes starija i imas cime da se ponosis u zivotu! Pubertet, to je cudna rec zar ne,ali nije toliko cudna koliko su deca u pubertetu....!

Tom Sojer

Verovatno se pitate zasto bih spomenula Toma Sojera u ovom nenapornom i zanimljivom blogu! Epa zato sto je Tom Sojer decija nocna mora i to moram da podelim sa vama!! Radovala sam se raspustu i tome sto mi nastavnica nije zadala domaci. Mama mi je rekla da procitam Toma Sojera da bi mi u petom bilo bar malo lakse (jer je Tom Sojer jedna od mojih skolskih lektira). Ja sam se sa tim slozila i sa odobravanjem pocela da citam Toma! Eh samo da sam znala u kakvu sam zamku upala! Posle prve strane sam izgubila koncentraciju i jedva sam ubedila sebe da nastavim da citam. Mark Tven je ovu knjigu toliko opsirno napisao da je jednog jelenka opisivao na dve strane! Pa ja nisam glupa, znam kako izgleda jelenak! U celoj knjizi se dogodilo par dogadjaja koji su toliko komplikovani da ne mogu ni da ih prepricam! O prevodu ni da ne pricam! Ovaj prevodilac je ziveo u kamenom dobu kada je prevodio ovu knjigu! Mama i tata su mi rekli da je Tom Sojer super knjiga i da je to remek-delo i takve nenamerne lazi, tako da sam se u citanje upustila dobre volje. Medjutim Tom Sojer je nista drugo nego 226 strana dosade! Verovatno ste svi koji citate moj blog procitali Toma Sojera i samo da znate saosecam sa vama!!

Moja bivša simpatija

Da li se sećate onog bloga u kome sa pričala o simpatiji? E pa, možete da ga zaboravite. Sada jedino što on može da mi izazove je mučnina u stomaku! Istina je da sve što dođe, pre ili kasnije mora da prođe. Verovatno se sada pitate šta se to desilo pa mi je od njega muka, ali na žalost vam opet neću ispričati sve (jer pola mojih čitaoca i ne znam!). Evo ovo je ono što možete, treba i najverovatnije i hoćete da znate: Bio je velika kukavica i pitao je njegove drugare da me pitaju da li hoću da uradim nešto u njegovo ime, nešto što ne treba svi da znaju niti da vide. Oni su me pitali, ja sam rekla ne. Ipak nisu odustajali i nagovarali me najjače što su mogli. Povrh svega toga, on umesto da me brani, samo je stajao pored njih i povremeno dobacivao:,,A što nećeš?''. Ispao je jadan, bezosećajan, kukavica, bezdušnik itd, ali povrh svega nije pokazao ni truku poštovanja prema meni! Toliko me iznervirao! Na svu sreću mi nije solio pamet kako nisam i zašto nisam od kako sam ga isprašila i ''raskinula'' sa njim, a da jeste, šutnula bih ga između nogu (uz maminu dozvolu!). Eto iz ovoga sam zaključila dve stvari:
a)Neki dečaci su glupi.
b)Moja mama je extra!!:)

Moja simpatija

Od šesnaest dečaka ima samo jedan koji mi izaziva leptiriće u stomaku. Njegovo ime nećete čuti (jer ne morate sve da znate). On je zabavan, smešan, sladak, pametan, dobar i još mnogooo lepih stvari. Zamislite da već četiri godine imate jednu istu simpatiju, a onda vam iznenada kaže da je zaljubljen u vas! Mislim da ste zaključili da mi je malo falilo da se srušim kada mi je saopštio novost. Sada smo najbolji drugari i sa našom najboljom drugaricom uživamo u letnjem raspustu. Sve bi bilo baš savršeno samo da nije dosadnih devojčica koje mi stalno drobe i zezaju me. One mene inače zezaju za sve, ali ovo je previše!!! Ipak one mi više nisu važne jer sam naučila da ih o'ladim. Ima tu još jedan, meni ne toliko važan problem, a to su dečaci koji su ljubomorni na njega (ne samo zato što su neki zaljubljeni u mene nego zato što je neko zaljubljen u njega, a u njih niko nije zaljubljen). Mislim da je ranije počeo da se druži sa mnom, već odavno bi bio zaljubljen u mene! Bez sumnje je ovo što mi se desilo super i svi oni koji su dosadni ili ljubomorni mogu da se slikaju!!!!!

Kraj

Na ovu temu sam već pisala, ali ovoga puta će te čuti nešto totalno drugačije.
Ovo nije običan kraj, ovo je kraj četvrtog razreda, ali stvrano ovog puta. Ovo je bio poslednji dan sa nastavnicom i mojo starom, dobrom i plavom učionicom. Ne mogu da verujem da se ovo stvarno dešava. Od sada sam petak. Zbog moje nastavnce mi nije toliko žao jer sam se više vezala sa mojim odeljenjem i starom nastavnicom, nego sa njom. Bilo mi je tužno kada pomislim da neću imati istu učionicu i da će neko drugo odeljenje dobiti ime četvrto dva. Još gore neko će imati našu straru nastavnicu (ukratko da vam objasnim naša stara, fenomenalna nastavnica je zatrudnela i otišla, a došla je nova ne tako dobra nastavnica). Neke devojčice su ridale zbog nje, ali ja nisam, već sam odbrojavala stotinke do kraja. Do kraja nečeg lepog i zanimljivog. Ove četiri godine su bile četiri početne godine i drago mi je što sam ih ovako lepo provela. Ne mogu da kažem da mi nije bilo žao što se rastajem, ali nije postojala šansa da ću se rasplakati ili tako nešto. Jedan od razloga zašto je ne volim toliko je to što ću ja nju uvek smatrati kao ženu koja je zamenila moju fenomenalnu nastavnicu. Eh pa eto. To je to. Ne znam šta bih rekla osećanja samo naviru i ne znam šta da osećam. Tužna sam, ali i uzbuđena, srećna, ali malo uplašena.... I poslednja i meni najmanje važna stvar je da sam završila godinu sa 5,00. Prve četiri godine sam odlična, a posle..... ko zna!!

Izgled

Kada kažem reč izgled pomislim na spoljašnu lepotu. Ipak izgled može biti i onaj iznutra. Nikada ne treba imati predrasude o nekome na osnovu njegovog spoljašnjeg izgleda jer se nekada možete prevariti. I najružniji čovek može biti najlepši iznutra i obrnuto. I oni ljudi koji lepo izgledaju ,mogu da iskoriste taj izgled na pogrešan način što uopšte nije dobro. Nikada ne pokušavajte da shvatite kakav je čovek iznutra samo po njegovom izgledu jer na osnovu izgleda ništa ne možete da zaključite (osim toga da li se lepo oblači ili ne). Isto tako dobri ljudi mogu da budu naivni i da dopuste drugim ljudima da ih maltretiraju na razne načine što takođe nije dobra stvar. Kada pokušavate da upoznate nekoga pretvarajte se kao da njegov spoljašni izgled ne postoji dok ne shvatite kakav je iznutra. Posle toga pogledajte njegov spoljašni izgled i mislite šta hoćete o tome kako se oblači, gde kupuje odeću i nakit, kako se šminka ili kakva mu ke frizura. Ljudi su različiti i po izgledu i po osećanjima i evo šta možete da izvučete iz ovog bloga: Nije važno kako izgledaš, važno je šta osećaš!!!

Život

Život može biti različit. Neki ljudi imaju prelep život, a neki ljudi su siromašni ili na primer narkomani, pa im je život zagorčan. Ipak i najlepši i najveseliji život može biti ružan ako ne umeš da ga živiš ili da uživaš u njemu. Svaka sitnica u životu se važi. Sve ono lepo u životu treba da se primeti. Bez obzira na to da li su to one velike stvari kao što su: dobri roditelji, pouzdani drugari, dobra škola itd ili male stvari kao što su: lepa kuća, pričanja i diskutovannja sa mamom i tatom, igranje igrica, gledanje televizije. Imati sve te male sitnice je super, ali takođe je veoma važno da imamo i one velike i značajne stvari u životu.

I'm back!!

Razlog zašto me nije bilo tako dugo je rekreativna od sedam dana. Išli smo na Zlatibor i odseli u hotelu Planum sa dve zvezdice. Na osnovu toga možete da zamislite da je sve bilo za nijansu gore od ostalih hotela u kojima smo bili. Ipak kada ste u sobi sa dve najbolje drugarice (Vela i Milica) mala diskoteka, neslana hrana i sobe koje izgledaju kao iz prvog veka nisu toliki problem. Uglavnom smo preko dana išli na neke dosadne izlete do jezera, kraljevske česme i raznoraznih stvari koje me ne zanimaju. Ipak bilo je momenata kada nije moglo biti zabavnije. Kao naprimer prva noć kada smo polomili moj krevet dva puta ili kad smo igrali monopol do jedan uveče. Jedna od najboljih dana je bio dan kada smo otišli u Luna-park. Prvo smo išli u male autiće kojima smo se sudarali i bilo je super to što su se vozila samo deca i nije bilo roditelja da nam pričaju kako moramo da pazimo ili ostale gluposti. Posle toga smo otišli na jednu veliku gusenicu koja se vozila na šinama. Prvo je išla sporo kao puž, a onda brzo kao.... ne znam ni ja šta, počne da juri i skreće. Tada ako nisam dobila srčku nikad neću. Ja sam sedela pored otvora i svaki put kada smo skrenuli morala sam da se držim da ne bih ispala iz vagona! Više nikada se neću voziti tim.....čudom! Još se mnogo stvari desilo na rekreativnoj, ali kada bih počela da nabrajam sve događaje završila bih sutra. Na rekreativnoj je bilo super i žao mi je što je ovo poslednja!!

Kraj četvrtog razreda

Došao je i kraj četvrtog razreda. Očigledno sve što dođe, prođe. Ovo je kraj nečeg predivnog i zabavnog i žao mi je što se završilo. Ovo je bio period mog života u kome sam se prilagodila školi i jednoj velikoj obavezi. Takođe sam ovde naučila šta je pravo drugarstvo. Ove uspomene ću pamtiti zauvek i pričaću ih deci i unučićima dok ih ne zaboravim. Za ove četiri godine sam prošla mnoge lepe i loše trenutke sa mojim drugarima, ali kada me oni teše sve bude uredu. Vezala sam se za sve iz mog odeljenja i srećna sam što ću se družiti sa njima do kraja ovog putovanja. Nadam se da ću ostati u kontaktu sa svima iz odeljenja i da ih nikada neću zaboraviti. Jer su prve četiri godine škole nešto najzabavnije i najlepše i tužna sam što znam da neka deca ne mogu da idu u školu jer propuštaju mnogo lepih stvari!!

Šakirin koncert

Ovo je bio najveći spektakl svih vremena. Reflektori u raznim bojama su svetleli i Šakira je izašla jednostavno obučena. Njen trbušni ples bio je neverovatan i njen glas takođe. Sve pesme bile su super, a neke su bile i na španskom (jer je ona iz Kolumbije). Scena je bila skromna sa dve devojke koje su u pozadini igrale i sa muzičarima. Publika je bila divlja, a Šakira je svoj koncert završila svojim najvećim hitom koji se zove Waka Waka. Ostale pesme koje ja volim su: She wolf, Loca Loca, Hips Don't Lie, Wherever Whenever. Na te pesme smo ja i moje drugarice vrištale, pljeskale i igrale kao lude. Kada smo se vraćali tata od moje drugarice uključio je radio i koja god pesma da je bila mi smo đuskale sedeći. Došla sam puna utisaka i mislim da sada još više volim Šakiru!!!

Ljubav

Vekovima su se stvari menjale. Od labela do kuća, ali jedna stvar je uvek bila ista. To je ljubav. Ona je to što spaja porodice i drugare. Kada ne bi bilo ljubavi ne bi bilo nas i zbog toga svi treba da je volimo i koristimo kako treba. Ja sam srećna zato što volim i zato što me vole i mislim da smo svi mi zbog toga srećni. Ljubav nikad neće nestati , jer kada bi nestala, to bi bilo kao da je nestalo sunce (što niko ne bi voleo, zar ne?). Mi volimo skoro sve koje znamo i svaki dan jedva čekamo da ih sretnemo da se volimo i družimo. Nikad se nisam osećala nevoljeno i nadam se da niakda neću osetiti kako je to. Poslednja poruka je: Svi se volite i družite do kraja života!!!!!!!

Peti razred

Do skoro sam mislila da je peti razred strasan, ali sam se ocigledno prevarila! Sada kada sam shvatila kako da ucim i da organizujem vreme peti razred je totalno bezopasan. Valjda sam morala malo da se uplasim, a ipak sam znala da peti razred nije toliko strasan! Bice isto i niko od nastavnika nas nece stavljati na elektricne stolice ili tako nesto, (bar se nadam da nece!). Svi nastavnici vole one koji se trude i one koji su pristojni tako da ja nema sanse da nadrljam. Naravno nece svaki nastavnik da me obozava, ali ce me bar posmatrati kao neko ko se trudi jer to i planiram da radim. Nijedan nastavnik nece stvoriti neki poseban odnos samnom, ali to je okej posto ako se toliko natavnika za mene zaveze meni bi glava pukla!! Bas mi je drago sto sam stekla lepo misljenje o petom razredu, jer sada ce mi biti mnogo lakse kada dodjem u neku drugu ucionicu posle letnjeg raspusta!!

Tata

On je kao mama moja najvažnija osoba na svetu i bez njega takođe ne bih postojala, da on je moj tata. Ono što je autentično za mog tatu je to što uopšte nije grub kao druge tate. On je prava.... maza! Ja to volim, ali nekada može malo da dosadi sa tim. Moj tata me uvek brani od mame kada me grdi i skoro nikad me nije grdio. Nikad mu nije teško da se brine o meni i da mi udovoljava skoro svaku moju želju. Stalno mi priča kako sam ja njegovo blago i njegov ponos. E pa i on je moj!! Mi se volimo isto toliko koliko se volimo ja i mama što znači da se volimo mnooooggoooooo!!! Uvek hoće da bude uključen u moje aktivnosti i hoće da zna sve što mu ja pomenem. Ono što mu ne pomenem neće da zna. On je o meni brinuo od kad sam se rodila i još brine o meni i verovatno će zauvek brinuti i kad budem imala 30 god.! Zbog toga on je jedan jedini moj najbolji tata!!

Mama

Ona me je stvorila, pružila mi korv nad glavom i voli me najviše na svetu. MIslim da znate o kome pričam. Ipak nije svaka mama ista. Ima raznih mama. Neke su dobre ili loše, neke su brižljive, a neke ne........Ja naprimer imam super mamu koja je uvek tu da mi pomogne i da me uteši, ali i da me ispravi ili izgrdi (ili kazni) kada treba. Mama razmišlja skoro isto kao i ja, zato nam se toliko puta dešava da ukrademo jedna drugoj reč iz usta. Moja mama zna kako treba da reaguje u određenim situacijama i uvek je smirena i odlučna kada obavlja neki posao, (zbog toga skoro uvek super obavi posao!). Nikad joj nije teško da mi pomogne, a kamoli da nešto radi zajedno samnom, što ja obožavam. Ona uvek hoće da zna sve o mom danu, ali nikada neće da se meša u ono što joj ne pomenem. Uvek će me posavetovati oko svega i uvek će mi olakšati periode u kojima mi je teško. Ja joj stalno pričam kako je meni mnogo lepo što je ona takva prema meni i da nisu sve mame takve, a ona samo kaže: Pa kako da ne budem ovakva kad sam tvoja mamica?!

Ja

Verovatno ste vi dosta zaključili o meni. Da sam pametna, slatka itd.. Ipak sigurna sam da ne znate baš sve o meni samo na osnovu mojih blogova. Imam deset godina i idem u OŠ Svetozar Marković. Tako bi trebalo da vam pišem o sebi, ali to je dosadno i svakodnevno. Ja hoću da vam pričam o svojim vrlinama i manama, o svojim veštinama i drugim stvarima. Mojih vrlina ima mnoogo tako da ću vam reći samo neke. Ja sam uvek raspoložena, druželjubiva i zabavna. Vidim dobru stranu u skoro svemu i mnogo sam srećna (ako ste čitali blog ''Sreća" znate o čemu pričam)! Moja najveća mana je to što nekada mogu da se zapričam i dosađujem drugima, ali ima tu i drugih mana. Mogu da se iznerviram kada nešto ne uspem iz prve, ne snalazim se u vremenu. Moja veština je naravno pisanje, ali i igranje. Ono što ne znam da radim je pevanje i jedna veomaaaa loša stvar: ne znam da vozim bicikl (ali to me ne potresa, jer ne zna ni Dženifer Lav Hjuit, zvezda serije "Ghost whisperer”). Eto, to je ukratko o meni. Nadam se da vam se činim simpatičnom!!

Samopoštovanje

Ljudi koji nemaju samopoštovanje ne mogu da uspeju u životu. Važno je poštovati sebe i verovati da vredite i da zaslužujete da vas ljudi vole i poštuju. Prvo morate da naučite da poštujete sebe, a onda tek da učite da poštujete druge ljude. Kada nemate samopoštovanje mislite da ne vredite i mislite sve najgore o sebi, što uopšte nije dobro. Kako da volite druge ako ne volite sebe?? To je teško izvesti. Ja nemam taj problem (što se vidi) i uživam u tome, jer da ga nemam nikad ne bi bila ista osoba koja sam sad. Zato vam kažem svima onima koji nemaju samopoštovanje steknite ga što brže jer će vam život biti lepši!!!

Nepoštovanje

Svako neke ljude poštuje, a neke ljude ne. Što je uredu. Kako god on hoće da se oseća ja ga puštam. Jedino što mrzim je kada neko pokazuje nepoštovanje, pogotovo prema meni!! Naprimer kada mi neko prevrće očima toliko da mi doće da ga zavalim u glavudžu! Nije samo to nepoštovanje. To može biti mnogo stvari kao npr. : Kada te neko izda, kada te neko uvredi, kada te neko ogovara itd. Neki ljudi umeju da sakriju nepoštovanje, a neki ne jer neće (ili ne znaju) to da sakriju. Kada neko koga ne volim pokazuje nepoštovanje prema meni baš me briga, ali kada neko koga volim neće da me poštuje to me baš nervira! Eto to je to, nema čoveka koji nekoga nepoštuje, ali isto tako mislim da bi ljudi trebalo da nauče da se kontrolišu. Ćao!!!

Odrastanje

Svako mora da poraste. Nažalost, niko ne može da bude dete zauvek. Kada počneš da rasteš ti se menjaš i fizički i psihički. Prvi znak odrastanja je pubertet. U pubertetu deca misle da su neki veliki pametnjakovići i da sve znaju i umeju. Što je veliki problem jer su tehnički još uvek deca. Deca rastu malo po malo i dok pubertet ne dođe oni malim znacima pokazuju da rastu. Ostaju sve duže i duže sami kući, uče da se snalaze u vremenu i prostoru i tako dalje. Ja sam naprimer naučila da učim! Takođe sam ostala sama od devet do dva kod kuće, (za vas ovo verovatno ništa ne znači, ali ovo je bio prvi dan da sam bila skroz bez mame i tate)! Najlepše je kada shvatite da ste nešto naučili. Ja sam naprimer mnogo srećna što sam nabubala sve od Nemanjića do drugog svetskog rata za otprilike tri ili dva sata!!! Eto tako je to uzbudljivo kad se raste. Nadam se da ste i vi tako uživali u svom odrastanju!!

Nasilje

Nasilje je nažalost neizbežno. Ima ga svuda oko nas: u školi,u nekim porodicama, čak su i ulice pune nasilja. Ono što mi svi ljudi fiksiraju u mozak od kako sam se rodila je da stalno bežim od nasilnika i da ne pričam sa nepoznatim ljudima. To jeste tačno, jer nemožete znati šta neki čovek hoće od vas kada vas pita da li može da iskoristi tvoj telefon zato što mu nema ćerke! Ja lično mislim da takvih ljudi ima malo, a oni koji jesu takvi su potpuno ludi! Nasilje nije nešto što te samo fizički povredi. Skoro svi slučajevi nasilja završe se sa psihološkim opterećenjem. Meni je drago što nisam istraumirana time tako da ne razmišljam mnogo o tome. Naravno ja neću pričati sa nepoznatima ili navaljivati da me neki ,,skin head” udari. NIsam sigurna da svi ljudi koji su doživeli nasilje zauvek ostanu totalno istraumirani, ipak možda to samo zavisi od toga koliko je to nasilje. Eto moje mišljenje je opet ispisano i nadam se da se svi slažete sa mnom!!

Da li se ponašam drugačije u školi ili ne?

Ja nikad ne glumim u društvu, ali jednostavno imam malo drugačiji stil ponašanja nego kod kuće. Nisam ja uobražena u školi i evo dokaza da sam super popularna: drugari iz mog odeljenja su određivali najku i najpopularniju devojčicu i ja sam dobila drugo mesto na oba! Ja sam u školi isto tako ljubazna, zabavna i draga kao kod kuće i zato sam tako popularna. Ja naravno uživam što sam popularna, ne mogu da kažem, ali mislim da je isto tako važno što se nisam uobrazila zbog toga! Ipak, nekad malo dosadi kad se svi zalepe za tebe i neće da te puste na miru. Tako da sam stvarno srećna što znam i da se malo otrgnem i kažem ”dosta”! Nije ništa strašno kada se posvađate sa nekim, jer imate mnooogo drugarica da vas podrže i uvek budu na vašoj strani. Što ja volim. Sve u svemu, meni je baš drago što sam dobra i verna, jer ja sam sama zaslužila ove prijatelje!!!! I da ovde možete da zaključite da se potpuno isto ponašam prema svima (jer da se na ponašam, ne bi imali ovako ljupkog pisca kao ja)!!!

Porodica

Jedna stvar koja nas sve povezuje je porodica. Bez nje ne bi bilo niti nas niti onih koje nama nešto znače. Porodica je tu da nas uteši i podrži, ali i iskritikuje ako treba. Moja porodica meni sve znači. Mama, tata, Mali i ja smo savršena porodica. Moja mama je razumna, dobra i skoro uvek raspoložena. Nikada joj ništa nije teško za mene ili tatu. Mnogo nas voli i to pokazuje na svaki mogući način. Moj tata je dobar i uvek dostupan kada sam ja u pitanju. On je pošten i drag. Nema toga što ne bi učinio za mene. Takođe nas mnogo voli i naravno to pokazuje. Mali... on je pas.(U slučaju da niste znali) on je veseo, ali i dosadan. Sladak, ali i ponekad bezobrazan. On je pas tako da je najdublji nivo ljubavi koji on pokazuje prema nama jeste kada nas liže. I naravno ja. Uh, pa sad, ja sam mnogo stvari, ali najviše sam: Dobra, draga, poštena, vredna, naravno puna ljubavi i uvek raspoložena. Volim svoje roditelje mnoooooooooooooooooooooogo i to pokazujem mnogox100000000000000000000000000000000000. Ja mislim da ste iz ovoga mogli da zaključite kakva je moja porodica i koliko mi je važna. Ako niste nije strašno, ali se potrudite da me shvatite što pre.

Koliko pametna deca shvataju?

Vidite postoje razna deca. Neka su glupa, a neka pametna (kao ja naprimer!). Pošto ja na svu sreću nisam glupa ne mogu da vam objasnim šta glupi ljudi mogu da shvate, ali ja sam tu da vas upoznam sa pametnom decom! Obično ljudi misle da neka deca mogu da shvate malo više nego ostala, ali im verovatno nije palo napamet da nekad deca mogu da shvate mnooogo više. Možda čak i neke stvari koje oni ne shvataju. Ja posmatram. To je moj posao, da vidim sve i da ga zapamtim i posle razmišljam o tome,a kad razmislim o tome ja ga obično i shvatim. Kao dete nemate mnogo obaveza u životu, pa ono slobodno vreme provodite razmišljajući i analizirajući stvari. (Mada to verovatno i odrasli rade!). Kada imate toliko misli u glavi šta ćete drugo da radite nego da mislite? Ipak nekad to može malo da vas optereti. Naprimer kada razmišljate o tome da li će svaki drugi čovek koji nosi neku otrcanu trenerku da vas ukrade ili tako nešto. Na svu sreću ja taj trip nemam, pa mi je najodvratnija prilika koju mogu da vidim kad posmatram je da se dvoje ljudi žvalave na klupi u parku! Sve u svemu ja shvatam pun i razumem puno. Onaj ko mi ne veruje samo mu pošaljite adresu za moj blog!!!

Zašto nekad nisam mnogo koncentrisana kada je skola u pitanju?

Ljudi ja imam jedan ozbiljan problem, nekad sam super raspoložena za školu i vežbanje, a nekad bi uradila sve samo da ne vežbam i da lepo ne radim domaći. Eto ja sad vas pitam, šta da radim, kako da se svaki dan lepo fokusiram? Znam da to zavisi samo od mene, ali nekada je to strašno teško! Koliko god da se upinjem da naučim ne mogu. Nije da mene baš briga ili da hoću da dobijem keca u školi nego ne znam zašto, da li je zbog viška koncentracije ili zato što sam umorna, ali jednostavno mi se mozak istroši!!! Naravno to ne bi bio toliki problem da je ovo dilema oko domaćeg, ali kao što vidite ovde je reč o pismenom. Iz čega? Iz matematike!!! Svaki put kada imam neku poteškoću u školi obično je to zbog matematike tako da ste verovatno već pretpostavili o kom predmetu pričam. Stvarno vas pitam i nadam se da imate neki savet za mene i ako ga imate molim vas napišite mi ga. Ovo je prvi i (nadam se) poslednji put da imam ovakvu krizu i zato molim vas pomagajte!!!!

Diskriminacija

Ćao evo mene opet posle mnooogo vremena. Zašto nisam bila tu duga je priča koju ćete verovatno čuti u mom sledećem blogu (ili ne!).U svakom slučaju, sad razgovaramo o najgorem nepoštovanju i maltretiranju ljudi koji su na bilo koji način različiti od nas. Drugim rečima razgovaramo o diskriminaciji. Naravno vi koji me čitate nećete biti iznenađeni što ću se u ovom blogu boriti za prava cigančića i gejeva. Da počnemo sa cigančićima jer imam savršen primer za njih. Danas kada je moja mama otisla u samoposlugu videla je jednog malog cigančića koji je imao 4-5 godina. Došao je na kasu sa pedeset dinara u ruci i rekao: vake! Našta je žena koja je radila na kasi kao za inat baš ovom blogu rekla malom cigančiću da izađe. Moja mama se borila da mali dečak dobije žvake, ali je kasirka rekla kako oni stalno kradu. PA GLUPAČO KAKO DA KRADE KAD IMA PEDESET DINARA U RUCI I TRAŽI DA KUPI ŽVAKE!!!??? Uvek će biti misterija zašto ljudi misle da su cigančići drugačiji od nas, ali na žalost svako ima svoje mišljenje, pa čak i ako to mišljenje ugrožava gladnu decu! Eh o gejevima, i da, oni nisu PEDERI oni se zovu gejevi, ne znam ni kako da počnem. To se širi od huligana na gej paradi do grafita na kojim piše:Smrt gejevima. Oni nisu različiti od nas. Zašto to pola sveta ne može da shvati?? Nije važno što su samo malo drugačiji ako su dobri i plemeniti kao i ostali ljudi. Meni je strašno što dečko i devojka mogu da se drže za ruke a dva muškarca ili dve žene ne mogu. Ne mogu da kažem da mi nije malo neobično kada vidim kako se gejevi ljube, ali oni to nama ne trljaju na nos, tako da se to mene ne tiče!!! Eto ovo je blog posvećen svim ljudima koji su doživeli diskriminaciju i znak da nisu sami na svetu, jer postoje ljudi koji vide samo vaša osećanja , a ne vaše razlike!!

Drugarstvo

Naravno , svako ima najbolje drugare ili u mom slučaju drugarice. Međutim neke devojčice u mom odeljenju misle da je najbolja drugarica kada ti neko kaže ”lepa ti je majca”! Ja naprimer titule drugarica podelim ovako: prva je samo drugarica, druga je najbolja drugarica i treća je naj-najbolja drugarica. Verovatno mislite da je ovo glupo ili smešno, ali je ustvari veoma efikasno. Nikada mi se nije desilo da se zbunim i dopustim nekoma da mi bude draži nego što ustvari jeste. Ova pravila sam, naravno priredila slušajući moje srce. Mislim da ljudi treba da se druže samo sa ljudima koji su dobri i prijatni prema njima . Ima nekih ljudi koji nemaju prijatelje pa se zalepe za tebe kao lepkom prilepljeni, ali takve ljude samo odlepiš sa sebe i gotovo! Prvo dobro osmotri osobu sa kojom hoćeš da se družiš, jer možeš da bar malo protumačiš kakav je neko posmatrajući ga kako se druži sa ostalima. E pa to je to i još jedan veoma važan savet: uvek znajte da ljudi nisu uvek onakvi kakvi vi mislite da su!!

Vrtsa kulture u porodicama

Razne porodice imaju razne običaje. Neki svaku nedelju idu u ckvu, neki idu u svaki muzej i na svaki sajam. Ipak kultura moje porodice nije dosadna da umreš, ne, kultura moje porodice su filmovi. Ne samo filmovi i razne serije su takođe veoma aktuelne (ali, to samo meni i mami). Jam mislim da je moja kultura super zato što strašno volim da gledam serije i filmove i isto tako sam jedina devojčica u odeljenju koja je gledala "Fight club"(fenomenalan film)! Volim ovu kulturu zato što svi uživamo u njoj. Uvek mogu da gledam seriju ili film kada me neko pita i uvek ću uživati u njima. Nikad nisam mislila da ćemo uopšte naći neku kulturu jer mi smo porodica koja ne zna baš da se zalepi za neku radnju ili neke kolekcije ili nešto tako. Ok ovo je bio kratak blog, ipak mislim da sam rekla ono što hoću tako da se vidimo u sledećem blogu!!!!!

Smrt

Znam, znam ja sam mnogo mala da bih razmišljala o smrti, ali nemojte da se brinete jer ja se smrti ne plašim mnogo. Naravno, svako ima strah od smrti, ali mene više zanima šta je i kakva je smrt nego kada će da me strefi. Da li stvarno postoji pakao i raj, a ako postoji šta to znači? Da je bog zaboravio na oproštaj? Možda nema ničega kada umreš, samo ti se ugase svetla i to je to. Ipak ja imam nadu da kada umreš pođeš na jedno mesto, ne na neko bolje mesto, nego da jednostavno nastaviš život tamo gore sa tvojim voljenima koji su tamo i koji te čekaju. Ja bih, kao i svako drugi, volela da živim što duže, ali kada mi kosti postanu mnogo izmorene, kada postanem nesposobna da se brinem o sebi i najvažnije, kada osetim da sam dovoljno poživela, e tek onda bih volela da zaspim i da se više nikada ne probudim. Nemojte da se brinete ovo je srećan kraj, jer ako ću ja umreti kada sam planirala, (88) i vi i ja ćemo biti zadovoljni. Ja ću biti zadovoljna zato što sam ostala sa svojom porodicom što duže i što ću kada odem gore možda doći kod moje druge porodice, a vi? Vi ćete biti zadovoljni jer ću ja napisati zilion blogova do tada.

Moj vrtić

U detinjstvu je veoma važno da ti sve bude lepo i da uživaš do neke godine. Da bi to jedan roditelj postigao mora da detetu obezbedi lepu sobu, svakodnevnu zabavu i lep vrtić. Ja mislim da je vrtić u koji sam ja išla (Delfin) strašno dobar i zabavan. Nažalost on se zatvorio, ali ja ipak mogu da ga se setim kao da je bilo juče. Imao je tri prostorije.Jedna velika soba u kojoj je bio veliki, ma, džinovski brod. Deca su se pela na njega i onda se igrala. Bila je jedna soba koja je imala binu za lutkarske pretstave. Tu je bilo puno igračaka za devojčice, a u trećoj sobi su bili stolovi i stolice. Takođe je bilo puno igračaka za dečake. Tu smo crtali, pisali i bavili se sličnim stvarima. Bilo je tu mnogo vaspitačica, ali bile su dve koje su bile apsolutno F-E-N-O-M-E-N-A-L-N-E. Vlasnica vrtića Nevena iliti Nena i Jagoda tj. Jaja. One su nam uvek bile na dohvat ruke. Sve što smo hteli stvorilo bi nam se ispred nosa. Tako da sam se ja tu na neki način oslobodila i krenula u neku vrstu kontakta sa ljudima. Tu sam naučila da pišem, čitam i pričam engleski. Oni su me obrazovali i pored roditelja su mi bili moj drugi ”safe spot”. Volela sam da se mazim sa njima kao što sam se mazila sa mamom i tatom. Igrala sam se sa njima kao sa malom decom, jer to su oni tada bili u mojim očima. Bili su zabavna i dobra ekipa koja me je uvek volela i sigurna sam da me još uvek voli (mislim ko mene ne bi voleo)? Ja mislim da kada sam otišla u Delfin počela sam moj društveni život. Ja mislim da mi je Delfin pomogao. Mislim da se nisam otvorila njima ne bih se otvorila vama!!!

Sreća

Postoje mnogi razlozi za sreću.Ipak ima jedan najlepši od svih. Naravno ja imam tu čast da je dobijem. Ja sam srećna što postojim. Što sam tu sa vama.Kada imate ovakvu vrstu sreće svaka mala sitnica koja ide u vašu korist postaje super i fenomenalna vest. Ustvari kada ste srećni što ste tu onda dobijete i dodatak bezrazložne sreće. Ova sreća nije izazivana apsolutno ničim i to je najbolji deo.Kada treba da budem ozbiljna ja ću biti ozbiljna, a kad ne moram da budem ozbiljna.... onda sam jednostavno P-R-E-S-R-E-Ć-N-A, presrećna. Bez obzira na to što neke ljude nervira kada ne mogu da se uozbiljim ja volim da se smejem i da budem srećna tako da me boli briga za te mrgude!!! Obično većinu te sreće istovarim na mamu u ćemu obe uživamo. Jer onda sednemo i krenemo da se ljubimo i grlimo i to traje sto godina! Nema razloga da ne želiš da postojiš to je sigurno, ali nažalost ima razloga da ne budeš srećan. Ja mrzim to jer se to brzo širi kao kuga!!! Eto tako, ovo je bilo ukratko objašnjenje o najboljoj sreći na svetu! Nadam se da ja mogu i vas da zarazim njome, jer to bi bilo super!!

Snovi

Snovi su čudni. Nikad ne znamo šta znače i zašto sanjamo baš to nešto. Pošto svi sanjaju zašto ne bi i deca? Snovi mogu biti lepi i loši. Mogu biti besmisleni, a mogu biti i veoma važni. Kako god da ih protumačimo uvek će biti neka sumnja i neka vrsta neprijatnosti. I lepi snovi mogu biti veoma uznemiravajući. U snovima uvek postoji jedan izmišljeni element koji ga čini nestvarnim. Sna se nikad ne sećamo do najmanjeg detalja i to ga čini misterioznim. Nekad misliš da neki snovi nešto znače, a neki ti samo daju nadu. Deca sanjaju mnoge stvari. Njima su lepi snovi najlepši, ali su ima zato ružni najgori. Kada si dete mnogo stvari može da te uplaši, a pogotovo kada izgleda stvarno. Snovi izgledaju realno i zato su i tako zeznuti. Svako ko ima loše snove treba samo da ih zaboravi i da nastavi dalje. Verujte mi tako je najbolje i najefikasnije. Nadam se da ćete probati moju metodu i da će vam mnogo pomoći. ĆAOO!

Okrutnost prema životinjama

Kad se osvrnem oko sebe puno ljudi koje vidim pokazuju neku vrstu okrutnosti. Da li je to prema deci ili prema drugarici ja ne znam, ali najčešće vidim okrutnost na životinjama. Mrzim te ljude. Kako mogu da zlostavljaju nešto tako bespomoćno? Vidim puno ljudi kako šutiraju svoje pse i ne znam da li bih ih pre ubila ili im uzvratila istom merom. Oni su životinje, oni ne znaju da razmišljaju. Da ne bi sumnjali u moju teoriju ispričaću vam šta mi se danas desilo. Komšinica koja živi dva sprata ispod mene me je srela dok sam se pela kući. Pozvala me je da uđem sa ovim rečima: Dođi da vidiš tri mala kučeta koja smo pronašli”. Kada sam ih videla sva sam se rastopila! Tri mala slepa,tek rođena šteneta su puzala ispred mene! Nisam mogla da verujem. Pitala sam komšinicu gde su ih našli, a ona mi je rekla da su ih našli pored kontejnera. Bilo ih je četvoro, ali je jedno već uginulo od hladnoće! KAKO NEKO MOŽE DA OSTAVI ČETIRI SLEPA MALA I TOTALNO BESPOMOĆNA KUČENCETA NA ULICI???????? Da stvar bude još gora nisu ni prohodali. Neko nije znao šta će sa njima, pa umesto da pozove udruženje za zaštitu životinja on ih lepo izbaci ispred kontejnera. Kada sam mami opisala sva tri kučenceta i rekla joj kako su ih pronašli užasnula se isto kao i ja. Nisam mogla da verujem da je neko mogao biti toliko odvratan, ali očigledno sam pogrešila. Ako vi ovako nešto pokušate znam gde živite......VALJDA!

Nikad ne znam kako odrasli znaju neke stvari koje ja ne znam.

Veoma se nerviram kad ne znam nešto što moji mama i tata znaju. Ne osećam se ja glupo, ali je jednostavno dosadno biti jedini koji ne zna nešto. Najgore je kad je kad ne umeju da mi objasne nešto prosto. Naravno pričam o matematici. Nema razloga da se nerviram, ja to znam i nekad se ne nerviram toliko. Kada ne znam nešto mama se napreže da mi objasni i uvek uspe. Nekad mi to objašnjava deset minuta, nekad pola sata, a nekad dva dana. Sve zavisi od zadatka. Kada ja hoću da odustanem od objašnavanja mama mi ne da, pa se ja nekad mnogo smorim dok je slušam kad mi nešto objašnjava. Znam da ona ima najbolje namere, ali dosta je dosta. Nema svrhe da se ne trudim da nešto razumem jer mi je samo još teže ako sedim na ušima dok mama troši glas, moju olovku i papir na mene. Kada shvatim nešto to je veliki uspeh za mene jer je svaki korak napred korak ka odrastanju. Jedva čekam da odrastem da sve znam iz matiša:)).

Dečija perspektiva odrlaslih.

Postoje razna deca i razni ljudi tako da je uvek teško pretpostaviti šta ljudi misle o vama. Ja ću vam pomoći i reći vam kako deca vide odrasle. Deca obično mogu da procene kakav je neko prema njima. Da li je zabavan ili dosadan, a možda se i plaši da bude sa nama. Nikad se ne zna. Ja lično ne mislm da su odrasli loši ljudi, i oni su bili deca i znaju kako je to. Od nekih ljudi se naježim, a neki su mi simpatični na prvi pogled. Nažalost ne možemo da procenimo kakav je neko samo na osnovu pogleda koji traje pet minuta. Moramo da se upoznamo sa nekim veoma temeljno pre nego što možemo da procenimo kakav je. Ne volim kada idem negde i svi ljudi pilje u mene zato što sam mala. Mislim, nismo mi vanzemaljci samo zato što smo niži od njih! Neka deca su čak i zrela kao odrastao čovek. To što oni to ne vide nije moj problem. Sećam se jednom sam se strašno iznervirala što je neki tip u kafiću gledao u mene dok sam čekala zeleno svetlo u kolima, pa sam mu se isplazila tako jako da sam mogla da ga dodirnem mojim jezikom, međutim desila se jedna neočekivana, stvar i on se meni isplazio! Taman sam htela da mu se izbečim kad je tata krenuo kolima. Svi vi koji mislite isto što i ja znajte da je totalno okej da se ponekad isplazite nekom odraslom! Mi ne doživljavamo odrasle kao pretnju, ali kada oni nas smatraju drugačijim to me malo nervira. Mi smo ono što će svakom čoveku dopuniti porodicu. Treba da budu srećni što postojimo. I oni su bili mali, kao što sam već rekla. Oni znaju kako je to biti mali i ne znam zašto nas posmatraju kao da smo u nekom muzeju. Vi se možda ne slažete sa mnom, ali kako ja volim da kažem baš me briga šta vi mislite!!!

Razni ljudi

Znam da je ovaj blog posvećen deci,ali kada imam neku lepu temu moram da je iskoristim.Ljudi su različiti u svakom smislu.Nijedan čovek nije isti,ni blizanci jer nije samo izgled onaj koji se računa.Neki ljudi su malo drugačiji ili čudniji nego obično.To se često desi kada imaju grozno detinjstvo,ali ipak neki ljudi mogu da zaborave te grozne uspomene.Sve zavisi od situacije.Ljudi takođe vole da rade razne stvari od prodavačice do ukrotitelja lavova,ali nikad ne možemo da saznamo zašto ljudi rade to što rade.Neki ljudi jednostavno ne znaju šta će sa životom,pa daju drogi da tu obavezu,a neki žive sa uvrnutim pravilima koji pokazuju da su savršeni u svakom smislu.Kada neki vaš prijatelj odluči nešto o svome životu najbolje je samo se predati i početi da se prilagođavaš novim okolnostima.Ne verujem da svi ljudi imaju neki problem u životu i da su svi ljudi nenormalni.Šta ljudi misle i rade u životu obično predstavlja njih takve kakvi su.Npr.onaj ko se drogira ne zna da prihvati nikakvu odgovornost,a onaj koji ima lepu ženu i lep posao zna šta da radi sa sobom i svojim životom.Dok si dete o tome trebaš malo da brineš,ali ja mislim da ako dok si mali i ne počneš da imaš neke male obaveze biće ti mnogo teže da osnuješ porodicu.Postoje razni ljudi i moramo to da prihvatimo jer ćemo ih često sretati u životu.

Dečije laži.

Deca nikada neće da ih roditelji uhvate u nekom nestašluku. Da bi to izbegli moraju da lažu. Laži moraju da budu dobro zamišljene i isplanirane inače ih odmah provale. Što sam ja naučila na teži način. Veoma je teško prevariti mamu i tatu zato što oni vas znaju toliko dobro da mogu da provale stvari kod vas koje vi ne znate. Laži su veoma zeznute jer kad jednom lažeš moraš da lažeš opet i opet samo da bi pokrio onu prvu laž. Kako i zašto ljudi lažu i kad nisu deca ne znam, ali nisu ni oni mnogo zreliji od nas. Odrasl lažu za mnogo važnije stvari, zato je bolje da lažeš dok si mali nego kad porasteš, jer onda ima mnogo važnijih stvari o kojima treba da se brineš i tad nije baš zgodno praviti mnogo grešaka. Nikad nisam lagala za nešto mnogo opasno kao na primer da sam išla negde sama, a nisam rekla mami ili tako nešto. Iz ovoga smo zaključili da su laži grozne, tako da se nadam da ih niko neće koristiti.

Dan zaljubljenih.

Srećan dan zaljubljenih! Ovo pišem u poslednjem trenutku, jer mi je teško da se inspirišem ovih dana.Ja poštujem ljude koji misle da ,a ko je dan zaljubljenih, neće biti sami i naći će nekoga .Ja ne verujem u to. Mislim da je ovaj praznik glup. Nažalost, naša ''prava ljubav'' ne može da padne s neba u naše krilo, moramo sami da je tražimo. Ne znam ni zašto slavimo ovaj dan. Nema nikagvog razloga da slavimo nešto što znamo da imamo svaki dan.Barem je meni stvarno glupo da slavim nešto što slavim svaki dan. Ipak i da neki ljudi nemaju ljubav Dan zaljubljenih neće pomoći nikome da je pronađu. Ovo jeste okrutno za neke ljude,ali to je istina i najbolje je znati samo to i ništa drugo. Naravno ja volim svaki praznik. Volim da idem i pričam srećan Dan zaljubljenih ili srećna Nova godina i tako dalje. Bilo kako bilo ne znam da li ima svrhe da čestitam i naglašavam nešto što nije stvarno. Ovo je verovatno malo preterano za vaš ukus,ali ovo ja mislim i kako ja volim da kažem:baš me briga šta vi mislite o tome!!!!!

Jedan od razloga zašto ja ne mogu da spavam

Ja ne mogu da spavam jer drugi ljudi spavaju.Verovatno mi niste verovali iz prve,ali ja se ne šalim!Mislim ja znam da moji roditelji nisu MRTVI kad spavaju,alii sem disanja čovek može da malo posumnja.Naravno pošto ja imam svoju sobu nije to problem jer kao prvo ih uopšte ne vidim kako izgledaju kao da su mrtvi,a kao drugo znam da nisu mrtvi.Pošto ih ne vidim zaključim da spavaju samo kad se svetla ugase i svi zvukovi stanu.To je takođe problem.Ja mogu mnogo lakše da zaspim ako imam neke zvuke oko sebe nego kad je mrtva tišina.Verujem da se i vi sećate (ako ste uopšte imali ovaj problem)kako je bilo neprijatno biti sam.Mislim ne bukvalno,ali skoro bukvalno.Kada mi se ovako nešto desi,a dešava mi se često ja uzmem da čitam.Ovo sve se dešava kada se probudim u toku noći.Zato što verujte mi ja ne mogu da ostanem budna koliko i moji roditelji.Eto to je jedan od mnogobrojnih razloga zašto ne mogu da spavam.Vidimo se do sledećeg Bloga!!

Danas krećem u školu!!!

Ne mogu da verujem da sam ovo rekla,ali nedostaje mi škola!!!I ne samo moji drugari nego to da ustanem i odem i pišem i odgovaram na matematici i srpskom.Ovaj bronhitis mi je doneo još jednu bolest!To je verovatno zato što sam sad napravila vezu sa školom i navikla sam se da pišem dok mi ruka ne odpadne!!Dobro ja brzo pišem na času tako da kad zapišem nešto pričam sa drugarima,ali opet je to veoma naporno.Stvorila sam vezu sa mojim drugarima i sa mojom nastavnicom.Tako da je mnogo lakše da radim i uživam u školi.Ja znam većinu gradiva tako da je to isto super za moje ocene i opšte stanje u školi.Nisam ja odmah imala ova osećanja za školu,odeljenje i nastavnicu,ali vremenom se i to reši.Uvek sam mislila kako je škola teška i kako ja ništa neću znati i onda sam krenula u školu i shvatila da oni tačno znaju koliko mi znamo u prvom,drugom,trećem,četvrtom....I da samo da vas upozorim ako ne vidite nove Blogove samo da znate da su me verovatno drugarice ugušile od zagrljaja!!!

Zašto vodim ovaj Blog?

Ja imam puno misli koje hoću da pokažem,ali mi je nekada jednostavno lakše da ih napišem.Nije to zato što ne znam da pričam nego zato što se jednostavno bolje izražavam na papiru.Ne znam kako da objasnim tu sreću kada napišem Blog.Kao da sam stvorila neko čudo!Bez obzira na to što samo meni pomaže kad napišem nešto osećam se kao da sam promenila ceo svet.Sigurna sam da vi koji pišete Blog znate tačno kako se osećam.Ja sam pisala i pre bloga,ali ipak najviše volim da pišem ono što mislim,nego nešto što sam izmislila.Nije meni naporno da izmišljam nego mi je draže da napišem nešto u šta verujem.Uvek am mislila da je najbolje reći ono što to je na umu,ali sam sad shvatila da je mnogo bolje napisati to ovde.Mogu da pišem šta hoću o čemu hoću i kad hoću!Ne može bolje od toga!!!!

kako izgleda vežbanje za kontrolni iz matematike?

Ovaj naslov vas verovatno nije mnogo zainteresovao,ali nemojte da odustajete jer verujte mi svaki moj blog je super.Kada vežbam za kontrolni iz matiša obavezne su dve stvari:Plakanje i mučenje.Plačem ne zato što sam razmažena nego zato što je veoma naporno učiti i učiti i učiti,a ništa ne naučiti!!Naravno na kraju uvek savladam sve što hoću,ali je nekada veoma težak put do toga.Nisam ja glupa ili lenja.Jednostavno mi neke stvari malo lošije idu.Uvek volim malo da se nerviram.To nije baš najbolja osobina,ali takva sam kakva sam.Ove probleme imam najviše oko geometrije.Ona mi ide najlošije.Uvek se ja snađem,ali nekada se i ja i mama zbunimo i onda kad počne da mi objašnjava nešto uopšte je na razumem i tad postane najveća dilema.Koliko god se ja i mama naprežemo da mi nešto objasni jednostavno ne mogu da je shvatim.Sećam se jednom kad sam umislila da ima devetsto devedeset i devet trocifrenih brojeva,a ne devetsto devedeset.Mama mi je uporno objašnjavala,a ja sam uporno zapitkivala i onda sam ja počela da plačem pa smo tu temu zanemarili.Moja poenta je da je totalno normalno zbuniti se nekada kada nešto ne znate,ali važno je da uvek znate da čovek ima pravo da greši i da ne možete sve da znate iz prvog puta.

Šta čini devojčicu lepom?

Upravo gledam beuty pagents.Veoma su čudni ti ljudi koji daju svoju decu tamo.Mame stalno pričaju kako oni njih ne teraju da se takmiče,aJa se mislim:Da da deca baš vole da ih nafrakate i obučete kao barbike!!Baš sam primetila kako je svaka mama od bilo koje devojčice koja učestvuje u takmičenju debela,ružna,nosata ili premršava.Isto tako su ružne i sudije i žene koje organizuju takmičenja.Ti ljudi ne shvataju jednu stvar.Da lepota dolazi iznutra,a ne spolja.Ako ta devojčica nije lepa biće još ružnija ako je stave u groznu odeću sa groznom perikom i ružnom šminkom.Strašno je to što roditelji to rade da bi se oni bolje osećali,a ne zbog njihove dece.Jer kad bi mislili na decu ne bi im ovo radili.Da stvar bude još gora devojčice počinju da misle da su lepe samo sa šminkom.Ako ne pobedi devojčice počnu da plaču,a mame umesto da ih teše pričaju im kako su razočarenje.Nadam se da nijedna devojčica misli da je lepa samo ako joj to neko drugi kaže.Jer to nije dobro za nju!!!

Šta hoću da budem kad porastem?

Sve devojčice maštaju o tome da postanu princeze kad porastu.Ako nije princeza onda je pevačica,igračica ili neka slavna glumica.Ipak kada počnu da rastu shvate da moraju da nađu svoj talenat i onda da razmišljaju o tome šta će da budu kad porastu.Ja naprimer mogu da budem pisac,ali ja volim da se družim sa ljudima stalno i kad radim i kad u slobodno vreme.Tako da nažalost bar za sad mislim da neću postati pisac.Režiser možda.Da to je lep posao.Mada ja sam već smislila jedan posao za mene.Advokat.Serija Boston Legal je zaslužna za to.Da bi imala taj posao baš onako kako sam ga zamislila moram da se odselim u Ameriku da studiram.Znam,znam ja sam još mala da se brinem o tome,ali ipak ne mogu da ne razmišljam o ovoj temi.Međutim još uvek sam malo ne sigurna oko tog preseljenja.Mada je ne mogu da znam kako ću se osećati u vezi toga sa osamnaest godina.Imam još mnogo vremena da se predomilsim tako da je ovo samo jedna misao,ali za to služi blog.Da napišem ovu misao i podelim je sa vama zar ne?

Dečije zaljubljivanje

Ima dosta komplikovanih stvari u detinjstvu,ali kada se dete zaljubi to je jedan od koplikovanijih.To je veoma zeznuta stvar jer kad se deca zaljube u nekoga oni se posvete tom nekom.Nijedan dobar roditelj nebi rekao svom detetu da to nije pravo i da će to proći.Ja se nadam da je istina da se to ne zadrži,jer ako se opet zaljubim u nekog dečaka koji nije zaljubljen u mene umreću sama.Mislim ja znam da je zabavno biti ''zaljubljen''dok si mali,ali što više rasteš to si više svestan da ništa od toga nije stvarno.Ja sam kao i sva mala deca bila zaljubljena u prvom,drugom i trećem razredu,dok nisam shvatila da su svi dečaci u mom odeljenju ružni.Ionako je mnogo lakše da ne budeš zaljubljen,jer ako se to pročuje nadrljao si u svakom smislu.I da jedan mali savet:nemoj da kažeš nekom dečaku u koga si zaljubljen (ja sam ovo naučila na teži način).Sve u svemu vama deci koji ste još uvek zaljubljeni neću da vam kvarim zadovoljstvo.Za one malo veće nadam se da ste već shvatile situaciju.

Ko je stožiji,mama ili tata?

Kao i sve porodice bez obzira na to koliko se dobro slažemo moramo nekad i da se svađamo.Obično se svađamo oko nekih ne toliko dramatičnih situacija.Naprimer:nisam mami i tati rekla da imamo kontrolni,ali se zato setim u poslednjem trenutku i onda plačem kako mi je naporno da radim.Isto tako oko spavanja sam imala dilemu.Meni života nikad dosta.Ustvari sve svađe se vode sa razlogom.Ja nikad nisam uradila nešto mnogo strašno tako da nikad nismo imali neki skandal.Sve svađe se uvek odvijaju isto.Mama je prva koja počne da me pegla,a tata koji ćuti sve dok ga mama nešto ne pita.Ja nekad plačem,nekad uzvratim,a nekad samo trpim.Dakle mama je strožija od tate.Ne zato što tatu ne zanima moje ponašanje i zato što je moja mama dosadna.Ne sigurno nije to,jer oni se uvek slažu samo što tata ne voli mnogo da me grdi,a mama pa ne voli ni ona da me grdi,ali jednostavno misli da treba da me ponekad ispravi.Meni je to OK.Mislm da je bolje da mi se roditelji slažu jer da je jedan strog,a ovog drugog da bude briga za to kako se ponašam mama i tata bi se svađali svaki put kad bi ja nešto uradila.Sa druge strane isto bi bilo grozno da su mi oba roditelja popustljiva jer bi onda ispala debil kada porastem.Sada kada sam se ovo ispljunula shvatila sam da sam dobila lutriju u svakom smislu.Nadam se da sva deca imaju lepe roditelje kao ja.Jer verujte mi život je mnogo lakši!!

Nitendo Wii ili Play station

Wii ili (da skratimo) Play?Za mene odgovor je bez razmišljanja Wii.Evo i zašto:Kao prvo Wii je porodična igra u kojoj možeš da izgubiš neku kilu dok na Play-u samo sediš i blejiš u ekran dok igraš neke igrice koje možeš naći na kompjuteru.Wii je igra koja ima mnogo drugačije upravljače i to dve vrste;nunčaka izgleda kao deblj,skraćeni polu mesec sa dugmićima i Wii upravljač;izdužena,ali debela sprava sa dugmićima.Play ima dva daljinska.Njegov oblik je malo čudan.Ne znam kako da ga opišem samo znam da ima dugmiće.Verovatno se pitate šta je toliko posebno kod Wii-a.E pa Wii se igra tako što se krećete kao da radite to nešto.Naprimer u tenisu servirate i zamahujete,u boksu udarate i tako dalje.Ima puno sportova,ali su i druge igrice su uključene.Eto to je to.Ustvari ne znam ni zašto sam vam ovo ispričala.Verovatno svi znate ovo što sam vam ja rekla,ali sad kada sam vam sve ovo rekla daću vam jedan zadatak;razmislite o tome šta je vama zabavnije Prelepi Wii ili glupi Play??  

Kako je to biti dete?

Pa kao i sve u životu to ima svoje ''ups and down's'',ali uglavnom je F-E-N-O-M-E-N-A-L-N-O.Nemam nijednu ozbiljnu obavezu i sve mi je lako. Imam super roditelje koji me vole i poštuju.Kada si dete život ti je lep, ali jedini problem je to što dosta zavisiš od svojih roditelja.Ne samo zato što ti kontrolišu većinu stvari, nego što je dosta neprijatno to što kad se jedan od nas u porodici iznervira onda se iznerviramo svi, a oni koji se ne iznerviraju, moraju da ćute dok se to ne završi. Ovo je kratak Blog, ali je ovo moja poenta.Nadam se da se vi slažete sa mnom.

Škola

Uf al' sam sebi zadala temu.Škola je mnogo stvari.Ona je lepa i loša,zabavna ili dosadna.Kada kreneš u školu praviš prava prijateljstva.Ona ti pomogne da vidiš koliko znaš i koliko si dobar i veran drug.Škola je mnogo lakša kada imaš dobru nastavnicu i lepo odeljenje.Nastavnik koji je motivisan uspe da motiviše i druge.Odeljenje treba da bude dobro i pošteno.Treba da naučiš mnogo stvari u školi i zato ti treba dobra ekipa koja će ti pomoći da se usresrediš na učenje.Neće ti svi razredi biti isti.Neki će biti laki ,a neki teški.Ipak uvek ćeš naći ravnotežu i moćićeš da se snađeš.Treba ti neko vreme da se navikneš na tu veoma važnu obavezu.Pre nje nijedno dete nje imalo nijedan zadatak.Samo je trebalo da se zabavlja i voli svoje roditelje.(Kad bi to bio posao ceo svet bi bio bogat).Tvoje veza sa nastavnicom,kao i sa odeljenjem će se formirati i sve ćeš se više radovati kada dođe vreme da se obučeš i kreneš.Znam da nema mnogo dece na Blogu,ali ako vas ima nadam se da uživate u školi koliko  i da će te nasaviti da je volite sve dok je se  ne otarasite!!!

Vreme za spavanje

 Vreme za spavanje.To je najveći problem u mom detinjstvu.Ja bih volela da nikad ne spavam i da uvek budem budna.A za to postoje dva razloga. Prvi: mislim da nije fer što moji roditelji mogu da ostanu budni koliko hoće, a ja ne mogu. I drugi: jedva se uspavam. Svi se žale kako ne mogu da se probude, a ja kako jednom otvorim oči ne mogu da zaspim. Međutim, imam problem da se uspavam.Ja ne mogu da podnesem tu misao da se dan završio.Bez obzira na to što meni to prođe jako brzo ja se osećam kao da nestanem sa lica zemlje.Naravno ja razumem da sam velika i bla bla bla...Ipak mislim da je nekako normalno to što ja mislim,a i da nije baš me briga.Ja razumem kad se moji roditelji naljute na mene i kad mi kažu da ja sama moram da to rešim.To jeste malo teže rešiti,ali se snalazim kako znam i umem.Ako još neko ima ovaj problem evo mali savet:Uzmite neku veselu knjigu za koju znate da nije strašna(da ne bi imali noćne more),zavalite se ukrevet i uživajte sve dok ne padnete u nadam se lep i dubok san.

Neki ljudi misle da deca nemaju pravo glasa

Ne volim kad neko omalovažava decu.Pogotovo roditelji.Samo zato što smo mlađi od njih ne znači da smo glupi.Možda nismo toliko odgovorni,ali imamo dobre ideje i treba da nas slušaju.Ja ne volim što mi je život kontrolisan i zbog toga oni treba da nas puste da ga ponekad sami kontrolišemo.Znam da se oni bave našim potrebama i da su nam obezbedili krov nad glavom i ja sam im  zahvalna,ali treba i oni nekad da usvoje naše odluke.Ja nemam ovaj problem.Tako da ne znam kako je to biti omalovažavan,ali sam sigurna da to niko ne treba da doživi.Ako doživite to, onda se borite za vaš glas i za vaša prava.Onaj ko bude uspeo da se izbori za svoj glas SVAKA MU ČAST!!!!

Zašto gubite stvari kao dete?

Na ovo pitanje malo ko ima odgovor.Nekima je teže kada nesto izgube, a nekima lakše.Meni je naprimer dosta teško pošto stalno gubim čarape.I verujte mi pola čarapa još nisam našla.Kada mi se ovo desi, mama i ja tražimo čarape svuda po kući, obično sa malim uspehom,a ako ne nađemo ništa onda kupujemo nove (što moja mama ne voli).Moja mama to ne voli ne zato što sam izgubila čarape nego zato što gubim stvari.Najgore je to što stvarno ne znamo gde su.Kao da propadnu u zemlju.Baš je čudno to kako stalno moram da oblačim rasparane čarape i onda vam u školi kažu kako ste lepo obučeni,a ja hoću da puknem od smeha kad pomislim na moju braon i rozu čarapu.

Dečiji idol

Šta je ustvari idol??To može biti mnogo stvari.Nekoj deci je potreban Idol kao uteha jer nemaju dobre roditelje.Neki jednostavno nemaju dovoljno samopouzdanja da naprave svoj imidž,pa ga kradu od Lady Gage ili Katy Perry.Ja sam dugo mislila da imam Idola.Mislila sam da je Beyonce moj pravi Idol,ali sada sam shvatila da je to jedna žena koja ima super glas i sjajan osećaj za modu.Pravi Idol (bar meni) je moja mama.Ona je skoro savršena,mislim niko nije savršen.Ona je lepa,dobra, poštena,moderna i još mnogo toga,ali povrh svega ona je moja mamica.Ona me je rodila i ona mi je obezbedila ljubav i krov nad glavom.Ja mislim da Idol ne može biti bolji od toga.Zato svim devojčicama (sorry za dečake) nemojte da se mučite tražeći Idola.Jer on je ispred vašeg nosa.

Kako dete moze da ispuni dan kad ne ide školu

Dete ima puno nacina da se zabavlja. Svako ko je ovo pomislio bio je upravu, ali neka deca ne mogu da se snađu bez neke obaveze. Baš je čudno to kako se žalim na obaveze, a one su ustvari ono sto mi učini dan zanimljivim. Pošto sam ja bolesna imala sam mnogo vremena za razmišljenje. (O bože,šta mi je zvučim kao da umirem) i došla do zaključka da jedina stva koja mi totalno-totalno ispuni dan su tračevi i svađe koje se dese u školi! Nadala sam se da nisam baš toliko patetična i shvatila da ima nade i ova okolnost je fenomenalna vežba da se odviknem od tračeva i skandala. Umesto da razmišljam o mojim drugaricama i tračarama u školi radila sam sve ostalo,(mislim bukvalno). Gledala sam TV, igrala igrice pisala blog, a kad više nisam znala šta da radim jednostavno sam se šetkala po sobi i pevušila. Onda sam shvatila da sam uradila samo tri-četiri stvari i iznervirala se! Fokusirala sam se što sam jače mogla i imala mnogo šareniji dan. Tako planiram i sutra da ga provedem i dan posle toga idan posle toga.... i onda sam opet ovisna od tračeva. Verujte mi kad ste bolesni nije smak sveta, uvek ima načina da se zabavljate!!

Detetovi modni problemi

Ja sam se veoma iznenadila kada sam shvatila da imam modne probleme. Ovo nisu obični modni problemi. Ovo su bili veoma ozbiljni problemi. (Dobro,ipak idem u četvrti razred). Ja ovako mala znam kako hoću da izgledam, ali malo je teže ispuniti moje želje zato što ja hoću da imam pravi biker-chic izgled, komplet.Sve sa kožnom jaknom i dugačkim crnim čizmama. Ovu žalbu nisam rekla mojim roditeljima pošto sam zadovoljna mojom odećom. Neki roditelji baš ne vole sve naše ideje i mi sa tim moram da se pomirimo. Naprimer moja mama meni neće da dozvoli da nosim kožnu jaknu. (Što je meni potpuno neshvatljivo,ali ipak možda ni ona ne zna zašto ja hoću da je nosim). Sa tim sam se pomirila kada sam joj treći put pokazala kožnu jaknu u Zari. Ipak čak i kad bi imala moj biker-chic izgled bilo bi drugih ljudi kojima bi to smetalo. Kao što su moja nastavnica (i ja mislim svi koji rade u školi),a zatim tu su i dečaci koji bi mi dobacivali šale, a da ne pričam o uobraženim tračarama u mom odeljenju. Sve u svemu biker-chic izgled nije neka sjajna ideja,ali ipak mene baš briga šta bilo ko misli o mojim odlukama.

Dete

Kada ste dete ima puno stvari u životu koje ne znate odmah. Naprimer ne možete odmah da naučite kako da pričate, čitate ili pišete, ali kada to prebrodite dolaze nove prepreke. Kada ste dete odrasli vas ne svataju baš uvek ozbiljno. Nisu svesni koliko možete i koliko znate. Tako da dete mora da nauči da samo rešava neke probleme. Kao što su dečaci, peti razred ili neke obične svađe koje se odvijaju u školi. Ja naprimer sada imam dilemu oko petog razreda. Naravno mami i tati sam se požalila oko ove dileme i oni su mi rekli da me razumeju i da peti razred neće biti tako strašan kao što izgleda, ali ja ipak mislim da koliko god oni hoće da me razumeju ne mogu da podele ista osećanja. Zato što su oni zaboravili kako je to biti dete. Bar kako su se osećali oko određenih stvari. Zato ja mislim da dete mora samo da se snađe u nekoj situaciji. Kada si dete ipak moras biti malo nezavistan od roditelja, jer ne mogu oni uvek da ispune tvoje želje i ne mogu uvek da kažu ono sto hoćeš da čuješ. U takvoj situaciji ja volim da se jadam mojoj najboljoj drugarici preko telefona, a na vama je da smislite kako da rešite vaše probleme.