Moj vrtić

U detinjstvu je veoma važno da ti sve bude lepo i da uživaš do neke godine. Da bi to jedan roditelj postigao mora da detetu obezbedi lepu sobu, svakodnevnu zabavu i lep vrtić. Ja mislim da je vrtić u koji sam ja išla (Delfin) strašno dobar i zabavan. Nažalost on se zatvorio, ali ja ipak mogu da ga se setim kao da je bilo juče. Imao je tri prostorije.Jedna velika soba u kojoj je bio veliki, ma, džinovski brod. Deca su se pela na njega i onda se igrala. Bila je jedna soba koja je imala binu za lutkarske pretstave. Tu je bilo puno igračaka za devojčice, a u trećoj sobi su bili stolovi i stolice. Takođe je bilo puno igračaka za dečake. Tu smo crtali, pisali i bavili se sličnim stvarima. Bilo je tu mnogo vaspitačica, ali bile su dve koje su bile apsolutno F-E-N-O-M-E-N-A-L-N-E. Vlasnica vrtića Nevena iliti Nena i Jagoda tj. Jaja. One su nam uvek bile na dohvat ruke. Sve što smo hteli stvorilo bi nam se ispred nosa. Tako da sam se ja tu na neki način oslobodila i krenula u neku vrstu kontakta sa ljudima. Tu sam naučila da pišem, čitam i pričam engleski. Oni su me obrazovali i pored roditelja su mi bili moj drugi ”safe spot”. Volela sam da se mazim sa njima kao što sam se mazila sa mamom i tatom. Igrala sam se sa njima kao sa malom decom, jer to su oni tada bili u mojim očima. Bili su zabavna i dobra ekipa koja me je uvek volela i sigurna sam da me još uvek voli (mislim ko mene ne bi voleo)? Ja mislim da kada sam otišla u Delfin počela sam moj društveni život. Ja mislim da mi je Delfin pomogao. Mislim da se nisam otvorila njima ne bih se otvorila vama!!!