Da li se sećate onog bloga u kome sa pričala o simpatiji? E pa, možete da ga zaboravite. Sada jedino što on može da mi izazove je mučnina u stomaku! Istina je da sve što dođe, pre ili kasnije mora da prođe. Verovatno se sada pitate šta se to desilo pa mi je od njega muka, ali na žalost vam opet neću ispričati sve (jer pola mojih čitaoca i ne znam!). Evo ovo je ono što možete, treba i najverovatnije i hoćete da znate: Bio je velika kukavica i pitao je njegove drugare da me pitaju da li hoću da uradim nešto u njegovo ime, nešto što ne treba svi da znaju niti da vide. Oni su me pitali, ja sam rekla ne. Ipak nisu odustajali i nagovarali me najjače što su mogli. Povrh svega toga, on umesto da me brani, samo je stajao pored njih i povremeno dobacivao:,,A što nećeš?''. Ispao je jadan, bezosećajan, kukavica, bezdušnik itd, ali povrh svega nije pokazao ni truku poštovanja prema meni! Toliko me iznervirao! Na svu sreću mi nije solio pamet kako nisam i zašto nisam od kako sam ga isprašila i ''raskinula'' sa njim, a da jeste, šutnula bih ga između nogu (uz maminu dozvolu!). Eto iz ovoga sam zaključila dve stvari:
a)Neki dečaci su glupi.
b)Moja mama je extra!!:)
