Pesimisti vs optimisti

Kada biram između ove dve osobine jasno je da je mnogo bolje biti optimista. Ipak, najbolje je da nađemo neku sredinu, jer nije dobro živeti u fantaziji gde je sve predivno. Zato što kada dođe trenutak kada su preterani optimisti primorani da se suoče sa istinom sve će im to eksplodirati u lice. Sa druge strane život koji je grozan i očajan nije život. Niko ne treba da ima takav pogled na svet. Vaš život je dobar samo onoliko koliko vi želite. Jer ako vi volite život i uživate u njemu nije važno koja vam je životna situacija. Baš iz tog razloga treba biti pažljiv i veoma oprezan u nalaženju načina života koji vam najviše odgovara. Kada nema sredine onda je život van kontrole. Ove dve osobine - pesimizam i optimizam, su jedne od najkomplikovanijih osobina i mislim da će uvek biti trenutaka kada ćemo imati obe.

Ljudi koji misle da su bolji od drugih iz pogrešnih razloga

Takvi ljudi su jedna od najgorih vrsta ljudi koje ja znam. Pa šta ako vi imate više para ili ako ste išli u Diznilend? Kao da vas to čini boljim! Problem je u tome što se vi hvalite, ali nama nije važno da li imate mnogo para ili veliki stan jer to nije ono što određuje čoveka. Time što preuveličavate sitnice samo ispadate glupi i dosadni, a ne super i najbolji kao što vi mislite.
Zašto to ljudi rade nikad mi nije bilo jasno. Možda su tako odgajani i odkako su znali za sebe prioriteti su im bili jahte i novac. Ko zna možda oni misle da smo mi čudni zato što se ne hvalimo našim stvarima. Još jedan problem je to što oni veruju da su najbolji, tako da ljudi kojima ovo pričam ne shvataju da se to odnosi na njih. Još jedna stvar: njih ne možemo da promenimo i zato treba da ih zaobilazimo što više.

Nova godina

Nova godona se bliži i ulice su već ukrašene. Zašto se nova godina slavi mislim da nikome nije jasno. Ipak svi je slavimo. Šta uopšte znači nova godina? To nije samo 2012 godina na ovom svetu, to je značenje mnogih početaka i mnogih želja. Za nekoga Nova godina predstavlja još jednu treznu godinu ili godinu braka. Značenja ima mnogo i mislim da je ljudi slave iz različitih razloga. Postoji još jedna nejasna stvar, zašto se na Novu godinu daju pokloni? Možda su to nagrade za godine koje smo proživeli sa ljudima ili navikama. Možda ljudima treba izgovor da jedan dan bude samo o njima. Možda je to sve počelo tako što su ljudi izmislili Deda Mraza za decu, ali kako su deca rasla shvatala su razne stvari i još uvek htela poklone, pa su roditelji bili primorani da nastave tradiciju. Sve je to nekako razumljivo, ali postoji jedna stvar koja mi nikako ne ide u glavu: zašto jelke? Kako to da su jelke važan deo tradicije? Možda su jelke uvek bile tu za svaku Novu Godinu, što ne mogu sva drveća. Eh, Nova Godina, nije mi baš mnogo jasna, ali ako dobijam poklone i ostajem budna do četiri, kao da je važno!!

Pismo izvinjenja

Ja bih htela da se izvinim svim homoseksualcima zato sto je nasa zemlja ovoliko grozna. Zato sto niko ne zasluzuje da ga diraju,a pogotovo ne da ga biju i ubijaju samo zato sto je drugačiji. Hoću da se izvinim svima koji se plaše da pokažu pravog sebe ili da prosto prošetaju ulicom držeći svog voljenog za ruku. Ja se divim svima koji mogu da izađu pred 400 huligana i da znaju da se taj dan neće završiti lepo. Ja bih volela da naglasim da svi ljudi koji neće da zastanu i razmisle o tome sta će uraditi kada izađu na ulicu i krenu da viču i biju sve redom šire samo zlo i očaj. TO NIJE FER!!! Vi ste ljudi a ne vreće za udaranje, nazalost neki ljudi se ne slazu sa mnom, ali to je tako!! Volela bih da kazem da će se stvari promeniti ili da je ovo samo grozna noćna mora, ali to nije istina. Ja sam samo devojcica od 11 godina, a vi ste ljudi koji trpe netrpljivo. Volela bih da se izvinim sto svi misle da ste vi grešnici i da ste zarazni i što skoro niko neće da pogleda prave vas. Sto nikada nijedan gej ne može da prođe ulicom, a da ga neko ne ćušne ne uvredi ili slično. Ja sam mala i verujem da ne znam kako vam je i da nikada neću znati, ali vas molim da prihvatite ovo izvinjenje u ime celog sveta. NE DAJTE DA VAS SLOME, NIJE LAKO I NEĆU DA LAŽEM VEROVATNO NIKAD NEĆE BITI LAKO, ALI MORATE DA SE DRŽITE ZBOG VAS. NIKADA SE NEMOJTE KRITI I NOSITE PREVIŠE GELA ZA KOSU I VRCKAJTE I NOSITE MARAME, MA BAS ME BRIGA DRAMITE I VRIŠTITE! To ste vi i to je super, ako je vama super!:)))))))

Roditelji

Uh,roditelji. To je jedna od komplikovanijih reči koje ja znam. Od njih zavisim, njih moram da slusam i sto je najgore moram DA IH PITAM ZA DOZVOLU UVEK I ZA SVE!!!! Ja imam super roditelje i to je činjenica, ali ipak bilo bi bolje da su mi roditelji drugari koji umesto naređenja kao što su:Idi u krevet, ne smes da ides sama do Čuburskog parka, imaju samo prijateljske savete koje NE MORAM da poštujem. Ipak ja znam da su mi roditelji preko potrebni i zbog toga nažalost moram da odustanem od ideje da pobegnem od kuće i živim bezroditeljski zivot . Zbog njih znam mere i granice svega. Tu su uvek i stalno za apsulutno sve(od raznih komplimenata do kazni). Moji roditelji su dobri i veoma razumni. Ipak nekada se ne slazem sa njima i mislim da nisu upravu. Odkako imam svoju sobu mnoogo mi je lakse, jer mogu da odem i da se durim koliko hocu. Nekada volim i da se iskljucim kao da nista nije bilo. Ovaj bezroditeljski život bi bio suppeerr, ali ipak znam da je bolje za mene da ostanem sa njima i držim se pravila(kol'ko tol'ko...).

Prvi utisci petog razreda

Nažalost , peti razred je došao i ja sam nažalost morala da učestvujem u njemu. Naravno, neki nastavnici su bili dobri, neki loši, a neki prosto čudni. Međutim o detaljima kasnije. Sada ću se pozabaviti pisanjem suštine. Peti razred je svakako drugačiji i zehtevniji od ostalih, ali nikako dosadan. Odnos izmedju mene i nastavnika je veoma drugačiji i gori. Kada vidim male prvake kako povlače nastavnicu za rukav i kažu joj:' 'Izvini, ućiteljice, ja ću samo da odem po moj kaput'' uvek se rastužim. Ipak, osećaj ponosa me oblije, ali samo na sekund i onda opet dolaze problemi. Sada se više očekuje od mene, više obaveza treba obaviti što bolje. Ipak menjanje učionice svakih 45 minuta je zanimljivo i ponekad se pretvori u "Survivor" kada stampedo od 30 đaka trči da stane u red ispred jedne učionice.
Naša razredna se zove Željka Kluz. Ona je dobra, pravedna, moderna i uvek raspoložena na konverzaciju sa nama na času. Ona nam predaje OTO i zbog toga mi je drago, pošto mislim da mi crtanje nije najjača strana. Tu je i matematičarka Mira Savin. Žena je iskusna u svojim šezdesetim godinama i traži maksimalno poštovanje i tišinu, što je uredu. Zna da predaje matematiku i zna kako da podigne atnosferu. Srpkinja Nataša Radulović je SUPER. Vesela je raspoložena i svaki čas se druži sa nama najviše što može. Njena jedina briga je da nam nešto objasni i to joj uspeva. Ovo su tri nastavnice koje su ostavile najjači utisak na mene pa sam vam samo njih napisala jer, ih inače ima dvanaests. Nadam se da ću se sprijateljiti sa drugim nastavnicima i zavoleti još mnoge!

Paris HIlton

Svi znate koje Paris Hilton, ali meni nije jasno zašto! Ona je niko i ništa (osim glupe glupače) i troši naš dragoceni kiseonik! Kako ona kaže ona je glumica i pevačica, ali ona nije nista od toga, ona je samo "celebrity". Strašno me nervira to što je sa ovoliko para mogla da ide u najbolju i najkvalitetniju skolu i fakultet, ali je umesto toga rešila da od tih para organizuje TV- emisije kao što je "Paris Hilton's BBF. Isto me toliko nervira što je nekim ljudima jedina ambicija u životu da je upoznaju, mada meni se to ne racuna kao ambicija, jer to je u stvari kao kad bi neko rekao da mu je ambicija u životu da opere čarape!(Što je opet korisnije od ove glupače!). Kada sam gledala emisiju koju sam vam malo pre spominjala videla sam da su svi njeni učesnici klinke od devetnaest godina koje vrište i viču: "O my god! " svaku sekundu (osim jednog dečka koji je čudan i malo jeziv.....). Moram da priznam da mi je žao i nje i njenih obožavaoca zato što žive u iluziji! A da ne pričam koliko mi je žao kada vidim Paris! Toliko odeće koje ne zna da uklopi ili odabere, a toliko botoksa da izgleda kao da ima 30, a ne 20 i kusur (ne volim je tako da ne znam lične podatke). Samo još jedno upozorenje za kraj:
Ako mislite da Paris nije glupa, bezvredna i da ne troši dragoceni vazduh na ovoj planeti (koji nam je dosta potreban). Predlažem da se odjavite kao čitaoc zbog vaše lične bezbednosti.