Samopoštovanje

Ljudi koji nemaju samopoštovanje ne mogu da uspeju u životu. Važno je poštovati sebe i verovati da vredite i da zaslužujete da vas ljudi vole i poštuju. Prvo morate da naučite da poštujete sebe, a onda tek da učite da poštujete druge ljude. Kada nemate samopoštovanje mislite da ne vredite i mislite sve najgore o sebi, što uopšte nije dobro. Kako da volite druge ako ne volite sebe?? To je teško izvesti. Ja nemam taj problem (što se vidi) i uživam u tome, jer da ga nemam nikad ne bi bila ista osoba koja sam sad. Zato vam kažem svima onima koji nemaju samopoštovanje steknite ga što brže jer će vam život biti lepši!!!

Nepoštovanje

Svako neke ljude poštuje, a neke ljude ne. Što je uredu. Kako god on hoće da se oseća ja ga puštam. Jedino što mrzim je kada neko pokazuje nepoštovanje, pogotovo prema meni!! Naprimer kada mi neko prevrće očima toliko da mi doće da ga zavalim u glavudžu! Nije samo to nepoštovanje. To može biti mnogo stvari kao npr. : Kada te neko izda, kada te neko uvredi, kada te neko ogovara itd. Neki ljudi umeju da sakriju nepoštovanje, a neki ne jer neće (ili ne znaju) to da sakriju. Kada neko koga ne volim pokazuje nepoštovanje prema meni baš me briga, ali kada neko koga volim neće da me poštuje to me baš nervira! Eto to je to, nema čoveka koji nekoga nepoštuje, ali isto tako mislim da bi ljudi trebalo da nauče da se kontrolišu. Ćao!!!

Odrastanje

Svako mora da poraste. Nažalost, niko ne može da bude dete zauvek. Kada počneš da rasteš ti se menjaš i fizički i psihički. Prvi znak odrastanja je pubertet. U pubertetu deca misle da su neki veliki pametnjakovići i da sve znaju i umeju. Što je veliki problem jer su tehnički još uvek deca. Deca rastu malo po malo i dok pubertet ne dođe oni malim znacima pokazuju da rastu. Ostaju sve duže i duže sami kući, uče da se snalaze u vremenu i prostoru i tako dalje. Ja sam naprimer naučila da učim! Takođe sam ostala sama od devet do dva kod kuće, (za vas ovo verovatno ništa ne znači, ali ovo je bio prvi dan da sam bila skroz bez mame i tate)! Najlepše je kada shvatite da ste nešto naučili. Ja sam naprimer mnogo srećna što sam nabubala sve od Nemanjića do drugog svetskog rata za otprilike tri ili dva sata!!! Eto tako je to uzbudljivo kad se raste. Nadam se da ste i vi tako uživali u svom odrastanju!!

Nasilje

Nasilje je nažalost neizbežno. Ima ga svuda oko nas: u školi,u nekim porodicama, čak su i ulice pune nasilja. Ono što mi svi ljudi fiksiraju u mozak od kako sam se rodila je da stalno bežim od nasilnika i da ne pričam sa nepoznatim ljudima. To jeste tačno, jer nemožete znati šta neki čovek hoće od vas kada vas pita da li može da iskoristi tvoj telefon zato što mu nema ćerke! Ja lično mislim da takvih ljudi ima malo, a oni koji jesu takvi su potpuno ludi! Nasilje nije nešto što te samo fizički povredi. Skoro svi slučajevi nasilja završe se sa psihološkim opterećenjem. Meni je drago što nisam istraumirana time tako da ne razmišljam mnogo o tome. Naravno ja neću pričati sa nepoznatima ili navaljivati da me neki ,,skin head” udari. NIsam sigurna da svi ljudi koji su doživeli nasilje zauvek ostanu totalno istraumirani, ipak možda to samo zavisi od toga koliko je to nasilje. Eto moje mišljenje je opet ispisano i nadam se da se svi slažete sa mnom!!

Da li se ponašam drugačije u školi ili ne?

Ja nikad ne glumim u društvu, ali jednostavno imam malo drugačiji stil ponašanja nego kod kuće. Nisam ja uobražena u školi i evo dokaza da sam super popularna: drugari iz mog odeljenja su određivali najku i najpopularniju devojčicu i ja sam dobila drugo mesto na oba! Ja sam u školi isto tako ljubazna, zabavna i draga kao kod kuće i zato sam tako popularna. Ja naravno uživam što sam popularna, ne mogu da kažem, ali mislim da je isto tako važno što se nisam uobrazila zbog toga! Ipak, nekad malo dosadi kad se svi zalepe za tebe i neće da te puste na miru. Tako da sam stvarno srećna što znam i da se malo otrgnem i kažem ”dosta”! Nije ništa strašno kada se posvađate sa nekim, jer imate mnooogo drugarica da vas podrže i uvek budu na vašoj strani. Što ja volim. Sve u svemu, meni je baš drago što sam dobra i verna, jer ja sam sama zaslužila ove prijatelje!!!! I da ovde možete da zaključite da se potpuno isto ponašam prema svima (jer da se na ponašam, ne bi imali ovako ljupkog pisca kao ja)!!!

Porodica

Jedna stvar koja nas sve povezuje je porodica. Bez nje ne bi bilo niti nas niti onih koje nama nešto znače. Porodica je tu da nas uteši i podrži, ali i iskritikuje ako treba. Moja porodica meni sve znači. Mama, tata, Mali i ja smo savršena porodica. Moja mama je razumna, dobra i skoro uvek raspoložena. Nikada joj ništa nije teško za mene ili tatu. Mnogo nas voli i to pokazuje na svaki mogući način. Moj tata je dobar i uvek dostupan kada sam ja u pitanju. On je pošten i drag. Nema toga što ne bi učinio za mene. Takođe nas mnogo voli i naravno to pokazuje. Mali... on je pas.(U slučaju da niste znali) on je veseo, ali i dosadan. Sladak, ali i ponekad bezobrazan. On je pas tako da je najdublji nivo ljubavi koji on pokazuje prema nama jeste kada nas liže. I naravno ja. Uh, pa sad, ja sam mnogo stvari, ali najviše sam: Dobra, draga, poštena, vredna, naravno puna ljubavi i uvek raspoložena. Volim svoje roditelje mnoooooooooooooooooooooogo i to pokazujem mnogox100000000000000000000000000000000000. Ja mislim da ste iz ovoga mogli da zaključite kakva je moja porodica i koliko mi je važna. Ako niste nije strašno, ali se potrudite da me shvatite što pre.

Koliko pametna deca shvataju?

Vidite postoje razna deca. Neka su glupa, a neka pametna (kao ja naprimer!). Pošto ja na svu sreću nisam glupa ne mogu da vam objasnim šta glupi ljudi mogu da shvate, ali ja sam tu da vas upoznam sa pametnom decom! Obično ljudi misle da neka deca mogu da shvate malo više nego ostala, ali im verovatno nije palo napamet da nekad deca mogu da shvate mnooogo više. Možda čak i neke stvari koje oni ne shvataju. Ja posmatram. To je moj posao, da vidim sve i da ga zapamtim i posle razmišljam o tome,a kad razmislim o tome ja ga obično i shvatim. Kao dete nemate mnogo obaveza u životu, pa ono slobodno vreme provodite razmišljajući i analizirajući stvari. (Mada to verovatno i odrasli rade!). Kada imate toliko misli u glavi šta ćete drugo da radite nego da mislite? Ipak nekad to može malo da vas optereti. Naprimer kada razmišljate o tome da li će svaki drugi čovek koji nosi neku otrcanu trenerku da vas ukrade ili tako nešto. Na svu sreću ja taj trip nemam, pa mi je najodvratnija prilika koju mogu da vidim kad posmatram je da se dvoje ljudi žvalave na klupi u parku! Sve u svemu ja shvatam pun i razumem puno. Onaj ko mi ne veruje samo mu pošaljite adresu za moj blog!!!

Zašto nekad nisam mnogo koncentrisana kada je skola u pitanju?

Ljudi ja imam jedan ozbiljan problem, nekad sam super raspoložena za školu i vežbanje, a nekad bi uradila sve samo da ne vežbam i da lepo ne radim domaći. Eto ja sad vas pitam, šta da radim, kako da se svaki dan lepo fokusiram? Znam da to zavisi samo od mene, ali nekada je to strašno teško! Koliko god da se upinjem da naučim ne mogu. Nije da mene baš briga ili da hoću da dobijem keca u školi nego ne znam zašto, da li je zbog viška koncentracije ili zato što sam umorna, ali jednostavno mi se mozak istroši!!! Naravno to ne bi bio toliki problem da je ovo dilema oko domaćeg, ali kao što vidite ovde je reč o pismenom. Iz čega? Iz matematike!!! Svaki put kada imam neku poteškoću u školi obično je to zbog matematike tako da ste verovatno već pretpostavili o kom predmetu pričam. Stvarno vas pitam i nadam se da imate neki savet za mene i ako ga imate molim vas napišite mi ga. Ovo je prvi i (nadam se) poslednji put da imam ovakvu krizu i zato molim vas pomagajte!!!!