Moja simpatija

Od šesnaest dečaka ima samo jedan koji mi izaziva leptiriće u stomaku. Njegovo ime nećete čuti (jer ne morate sve da znate). On je zabavan, smešan, sladak, pametan, dobar i još mnogooo lepih stvari. Zamislite da već četiri godine imate jednu istu simpatiju, a onda vam iznenada kaže da je zaljubljen u vas! Mislim da ste zaključili da mi je malo falilo da se srušim kada mi je saopštio novost. Sada smo najbolji drugari i sa našom najboljom drugaricom uživamo u letnjem raspustu. Sve bi bilo baš savršeno samo da nije dosadnih devojčica koje mi stalno drobe i zezaju me. One mene inače zezaju za sve, ali ovo je previše!!! Ipak one mi više nisu važne jer sam naučila da ih o'ladim. Ima tu još jedan, meni ne toliko važan problem, a to su dečaci koji su ljubomorni na njega (ne samo zato što su neki zaljubljeni u mene nego zato što je neko zaljubljen u njega, a u njih niko nije zaljubljen). Mislim da je ranije počeo da se druži sa mnom, već odavno bi bio zaljubljen u mene! Bez sumnje je ovo što mi se desilo super i svi oni koji su dosadni ili ljubomorni mogu da se slikaju!!!!!

Kraj

Na ovu temu sam već pisala, ali ovoga puta će te čuti nešto totalno drugačije.
Ovo nije običan kraj, ovo je kraj četvrtog razreda, ali stvrano ovog puta. Ovo je bio poslednji dan sa nastavnicom i mojo starom, dobrom i plavom učionicom. Ne mogu da verujem da se ovo stvarno dešava. Od sada sam petak. Zbog moje nastavnce mi nije toliko žao jer sam se više vezala sa mojim odeljenjem i starom nastavnicom, nego sa njom. Bilo mi je tužno kada pomislim da neću imati istu učionicu i da će neko drugo odeljenje dobiti ime četvrto dva. Još gore neko će imati našu straru nastavnicu (ukratko da vam objasnim naša stara, fenomenalna nastavnica je zatrudnela i otišla, a došla je nova ne tako dobra nastavnica). Neke devojčice su ridale zbog nje, ali ja nisam, već sam odbrojavala stotinke do kraja. Do kraja nečeg lepog i zanimljivog. Ove četiri godine su bile četiri početne godine i drago mi je što sam ih ovako lepo provela. Ne mogu da kažem da mi nije bilo žao što se rastajem, ali nije postojala šansa da ću se rasplakati ili tako nešto. Jedan od razloga zašto je ne volim toliko je to što ću ja nju uvek smatrati kao ženu koja je zamenila moju fenomenalnu nastavnicu. Eh pa eto. To je to. Ne znam šta bih rekla osećanja samo naviru i ne znam šta da osećam. Tužna sam, ali i uzbuđena, srećna, ali malo uplašena.... I poslednja i meni najmanje važna stvar je da sam završila godinu sa 5,00. Prve četiri godine sam odlična, a posle..... ko zna!!

Izgled

Kada kažem reč izgled pomislim na spoljašnu lepotu. Ipak izgled može biti i onaj iznutra. Nikada ne treba imati predrasude o nekome na osnovu njegovog spoljašnjeg izgleda jer se nekada možete prevariti. I najružniji čovek može biti najlepši iznutra i obrnuto. I oni ljudi koji lepo izgledaju ,mogu da iskoriste taj izgled na pogrešan način što uopšte nije dobro. Nikada ne pokušavajte da shvatite kakav je čovek iznutra samo po njegovom izgledu jer na osnovu izgleda ništa ne možete da zaključite (osim toga da li se lepo oblači ili ne). Isto tako dobri ljudi mogu da budu naivni i da dopuste drugim ljudima da ih maltretiraju na razne načine što takođe nije dobra stvar. Kada pokušavate da upoznate nekoga pretvarajte se kao da njegov spoljašni izgled ne postoji dok ne shvatite kakav je iznutra. Posle toga pogledajte njegov spoljašni izgled i mislite šta hoćete o tome kako se oblači, gde kupuje odeću i nakit, kako se šminka ili kakva mu ke frizura. Ljudi su različiti i po izgledu i po osećanjima i evo šta možete da izvučete iz ovog bloga: Nije važno kako izgledaš, važno je šta osećaš!!!

Život

Život može biti različit. Neki ljudi imaju prelep život, a neki ljudi su siromašni ili na primer narkomani, pa im je život zagorčan. Ipak i najlepši i najveseliji život može biti ružan ako ne umeš da ga živiš ili da uživaš u njemu. Svaka sitnica u životu se važi. Sve ono lepo u životu treba da se primeti. Bez obzira na to da li su to one velike stvari kao što su: dobri roditelji, pouzdani drugari, dobra škola itd ili male stvari kao što su: lepa kuća, pričanja i diskutovannja sa mamom i tatom, igranje igrica, gledanje televizije. Imati sve te male sitnice je super, ali takođe je veoma važno da imamo i one velike i značajne stvari u životu.

I'm back!!

Razlog zašto me nije bilo tako dugo je rekreativna od sedam dana. Išli smo na Zlatibor i odseli u hotelu Planum sa dve zvezdice. Na osnovu toga možete da zamislite da je sve bilo za nijansu gore od ostalih hotela u kojima smo bili. Ipak kada ste u sobi sa dve najbolje drugarice (Vela i Milica) mala diskoteka, neslana hrana i sobe koje izgledaju kao iz prvog veka nisu toliki problem. Uglavnom smo preko dana išli na neke dosadne izlete do jezera, kraljevske česme i raznoraznih stvari koje me ne zanimaju. Ipak bilo je momenata kada nije moglo biti zabavnije. Kao naprimer prva noć kada smo polomili moj krevet dva puta ili kad smo igrali monopol do jedan uveče. Jedna od najboljih dana je bio dan kada smo otišli u Luna-park. Prvo smo išli u male autiće kojima smo se sudarali i bilo je super to što su se vozila samo deca i nije bilo roditelja da nam pričaju kako moramo da pazimo ili ostale gluposti. Posle toga smo otišli na jednu veliku gusenicu koja se vozila na šinama. Prvo je išla sporo kao puž, a onda brzo kao.... ne znam ni ja šta, počne da juri i skreće. Tada ako nisam dobila srčku nikad neću. Ja sam sedela pored otvora i svaki put kada smo skrenuli morala sam da se držim da ne bih ispala iz vagona! Više nikada se neću voziti tim.....čudom! Još se mnogo stvari desilo na rekreativnoj, ali kada bih počela da nabrajam sve događaje završila bih sutra. Na rekreativnoj je bilo super i žao mi je što je ovo poslednja!!