Nikad ne znam kako odrasli znaju neke stvari koje ja ne znam.

Veoma se nerviram kad ne znam nešto što moji mama i tata znaju. Ne osećam se ja glupo, ali je jednostavno dosadno biti jedini koji ne zna nešto. Najgore je kad je kad ne umeju da mi objasne nešto prosto. Naravno pričam o matematici. Nema razloga da se nerviram, ja to znam i nekad se ne nerviram toliko. Kada ne znam nešto mama se napreže da mi objasni i uvek uspe. Nekad mi to objašnjava deset minuta, nekad pola sata, a nekad dva dana. Sve zavisi od zadatka. Kada ja hoću da odustanem od objašnavanja mama mi ne da, pa se ja nekad mnogo smorim dok je slušam kad mi nešto objašnjava. Znam da ona ima najbolje namere, ali dosta je dosta. Nema svrhe da se ne trudim da nešto razumem jer mi je samo još teže ako sedim na ušima dok mama troši glas, moju olovku i papir na mene. Kada shvatim nešto to je veliki uspeh za mene jer je svaki korak napred korak ka odrastanju. Jedva čekam da odrastem da sve znam iz matiša:)).