Kraj

Na ovu temu sam već pisala, ali ovoga puta će te čuti nešto totalno drugačije.
Ovo nije običan kraj, ovo je kraj četvrtog razreda, ali stvrano ovog puta. Ovo je bio poslednji dan sa nastavnicom i mojo starom, dobrom i plavom učionicom. Ne mogu da verujem da se ovo stvarno dešava. Od sada sam petak. Zbog moje nastavnce mi nije toliko žao jer sam se više vezala sa mojim odeljenjem i starom nastavnicom, nego sa njom. Bilo mi je tužno kada pomislim da neću imati istu učionicu i da će neko drugo odeljenje dobiti ime četvrto dva. Još gore neko će imati našu straru nastavnicu (ukratko da vam objasnim naša stara, fenomenalna nastavnica je zatrudnela i otišla, a došla je nova ne tako dobra nastavnica). Neke devojčice su ridale zbog nje, ali ja nisam, već sam odbrojavala stotinke do kraja. Do kraja nečeg lepog i zanimljivog. Ove četiri godine su bile četiri početne godine i drago mi je što sam ih ovako lepo provela. Ne mogu da kažem da mi nije bilo žao što se rastajem, ali nije postojala šansa da ću se rasplakati ili tako nešto. Jedan od razloga zašto je ne volim toliko je to što ću ja nju uvek smatrati kao ženu koja je zamenila moju fenomenalnu nastavnicu. Eh pa eto. To je to. Ne znam šta bih rekla osećanja samo naviru i ne znam šta da osećam. Tužna sam, ali i uzbuđena, srećna, ali malo uplašena.... I poslednja i meni najmanje važna stvar je da sam završila godinu sa 5,00. Prve četiri godine sam odlična, a posle..... ko zna!!