Nasilje

Nasilje je nažalost neizbežno. Ima ga svuda oko nas: u školi,u nekim porodicama, čak su i ulice pune nasilja. Ono što mi svi ljudi fiksiraju u mozak od kako sam se rodila je da stalno bežim od nasilnika i da ne pričam sa nepoznatim ljudima. To jeste tačno, jer nemožete znati šta neki čovek hoće od vas kada vas pita da li može da iskoristi tvoj telefon zato što mu nema ćerke! Ja lično mislim da takvih ljudi ima malo, a oni koji jesu takvi su potpuno ludi! Nasilje nije nešto što te samo fizički povredi. Skoro svi slučajevi nasilja završe se sa psihološkim opterećenjem. Meni je drago što nisam istraumirana time tako da ne razmišljam mnogo o tome. Naravno ja neću pričati sa nepoznatima ili navaljivati da me neki ,,skin head” udari. NIsam sigurna da svi ljudi koji su doživeli nasilje zauvek ostanu totalno istraumirani, ipak možda to samo zavisi od toga koliko je to nasilje. Eto moje mišljenje je opet ispisano i nadam se da se svi slažete sa mnom!!