Roditelji

Uh,roditelji. To je jedna od komplikovanijih reči koje ja znam. Od njih zavisim, njih moram da slusam i sto je najgore moram DA IH PITAM ZA DOZVOLU UVEK I ZA SVE!!!! Ja imam super roditelje i to je činjenica, ali ipak bilo bi bolje da su mi roditelji drugari koji umesto naređenja kao što su:Idi u krevet, ne smes da ides sama do Čuburskog parka, imaju samo prijateljske savete koje NE MORAM da poštujem. Ipak ja znam da su mi roditelji preko potrebni i zbog toga nažalost moram da odustanem od ideje da pobegnem od kuće i živim bezroditeljski zivot . Zbog njih znam mere i granice svega. Tu su uvek i stalno za apsulutno sve(od raznih komplimenata do kazni). Moji roditelji su dobri i veoma razumni. Ipak nekada se ne slazem sa njima i mislim da nisu upravu. Odkako imam svoju sobu mnoogo mi je lakse, jer mogu da odem i da se durim koliko hocu. Nekada volim i da se iskljucim kao da nista nije bilo. Ovaj bezroditeljski život bi bio suppeerr, ali ipak znam da je bolje za mene da ostanem sa njima i držim se pravila(kol'ko tol'ko...).