Na ovo pitanje malo ko ima odgovor.Nekima je teže kada nesto izgube, a nekima lakše.Meni je naprimer dosta teško pošto stalno gubim čarape.I verujte mi pola čarapa još nisam našla.Kada mi se ovo desi, mama i ja tražimo čarape svuda po kući, obično sa malim uspehom,a ako ne nađemo ništa onda kupujemo nove (što moja mama ne voli).Moja mama to ne voli ne zato što sam izgubila čarape nego zato što gubim stvari.Najgore je to što stvarno ne znamo gde su.Kao da propadnu u zemlju.Baš je čudno to kako stalno moram da oblačim rasparane čarape i onda vam u školi kažu kako ste lepo obučeni,a ja hoću da puknem od smeha kad pomislim na moju braon i rozu čarapu.
Skroz sam se prepoznala, samo sto ja ne gubim carape, nego papire na kojima zapisem vaznu adresu, omiljenu snalu, otkinuto dugme koje bas kao sklonim da ga ne bi izgubila i onda, znas vec, kao da je u zemlju propalo. Bas je to intrigantno, tajni zivot izgubljenih stvari, ili carapica u tvom slucaju. Kazu da neka tajna drustva imaju za znak raspoznavanja rasparene carape... Nego, ja kad sam bila devojcica, stalno sam ucila sa nekih papira, ili iz raskopusanih knjiga pa je moja mama ostala bez reci kad sam je iz cista mira pitala da li je negde videla moj papir sa organima za varenje.
ОдговориИзбриши