Dečija perspektiva odrlaslih.

Postoje razna deca i razni ljudi tako da je uvek teško pretpostaviti šta ljudi misle o vama. Ja ću vam pomoći i reći vam kako deca vide odrasle. Deca obično mogu da procene kakav je neko prema njima. Da li je zabavan ili dosadan, a možda se i plaši da bude sa nama. Nikad se ne zna. Ja lično ne mislm da su odrasli loši ljudi, i oni su bili deca i znaju kako je to. Od nekih ljudi se naježim, a neki su mi simpatični na prvi pogled. Nažalost ne možemo da procenimo kakav je neko samo na osnovu pogleda koji traje pet minuta. Moramo da se upoznamo sa nekim veoma temeljno pre nego što možemo da procenimo kakav je. Ne volim kada idem negde i svi ljudi pilje u mene zato što sam mala. Mislim, nismo mi vanzemaljci samo zato što smo niži od njih! Neka deca su čak i zrela kao odrastao čovek. To što oni to ne vide nije moj problem. Sećam se jednom sam se strašno iznervirala što je neki tip u kafiću gledao u mene dok sam čekala zeleno svetlo u kolima, pa sam mu se isplazila tako jako da sam mogla da ga dodirnem mojim jezikom, međutim desila se jedna neočekivana, stvar i on se meni isplazio! Taman sam htela da mu se izbečim kad je tata krenuo kolima. Svi vi koji mislite isto što i ja znajte da je totalno okej da se ponekad isplazite nekom odraslom! Mi ne doživljavamo odrasle kao pretnju, ali kada oni nas smatraju drugačijim to me malo nervira. Mi smo ono što će svakom čoveku dopuniti porodicu. Treba da budu srećni što postojimo. I oni su bili mali, kao što sam već rekla. Oni znaju kako je to biti mali i ne znam zašto nas posmatraju kao da smo u nekom muzeju. Vi se možda ne slažete sa mnom, ali kako ja volim da kažem baš me briga šta vi mislite!!!